ДУШАНКА ГОЛУБОВИЋ: ИНДУСТРИЈСКА ЗОНА ЈЕДАН ОД ПРИОРИТЕТА ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ
ДУШАНКА ГОЛУБОВИЋ: ИНДУСТРИЈСКА ЗОНА ЈЕДАН ОД ПРИОРИТЕТА ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ

Захваљујући визији генерација пређашњих становника Сомбора, историју тог града, данас највећег на западу Бачке, обележила је чињеница да је у готово свим сегментима, било да се ради о просвети, култури или привреди, предњачио и био својеврсни пионир на целом словенском југу.

Деценије иза нас угасиле су прометејску улогу некада најмногољуднијег нововеког града Јужних Словена (беше Сомбораца више и од Новосађана, Београђана или Загрепчана почетком 19. века), као војвођанске трговачке и привредне перјанице, али, по свему судећи, ужурбаном (а неки би рекли – и коначном) изградњом Индустријске зоне, сва је прилика да је Сомбор на најбољем путу да поврати некадашњу славу, чему се нада и прва жена на челу овдашње извршне власти, градоначелница Душанка Голубовић.

Душанка Голубовић

– Индустријска зона свакако јесте један од наших приротета које смо поставили 2016. године, пре свега с циљем да обезбедимо квалитетан простор за гринфилд инвестиције свих заинтересованих потенцијалних инвеститора, свесни чињенице да су то радиле и бројне друге локалне самоуправе и да је то нешто што је њима доносило одређене бенефите, да су то инвеститори препознавали и да су њихове привредне активности од формирања индустријских зона значајно увећане. Кад говоримо о Сомбору, то је град који је у својим планским документима и по дугорочним урбанистичким пројекцијама био један од првих који су формирали Индустријску зону, али се ту, нажалост, није много одмакло од планских докумената. Под тим подразумевам да Сомбор у тим документима има око 500 хектара уцртане Индустријске зоне, али они нису спровођени до краја и нису се до краја реализовале све планиране активности. Свесни чињенице да су ти проблеми подразумевали и константно ангажовање и одговарајући приоретизацију њиховог решавања да бисмо на крају дошли до тога да причамо о Индустријској зони у Сомбору, одмах смо предузели све оне активности које су за нас биле значајне, а подразумевале су, пре свега, решавање имовинскоправних односа. Наиме, за разлику од многих других локалних самоуправа у Србији, Сомбор није имао ту срећу да има државно пољопривредно земљиште у близини града и да на бази тога релативно лако и без већих имовинскоправних проблема формира индустријску зону, пошто је највећи део таквог земљишта био у приватном власништву, и то је нешто што је отежавало реализацију идеје о Индустријској зони- каже у разговору за „Дневник“ Душанка Голубовић.

До краја јуна очекујемо да ће око 40 хектара градског грађевинског земљишта бити потпуно комунално опремљено и доступно сваком инвеститору

Када смо 2016. године почели да се бавимо тим проблемом, постојао је део који је у приватном власништву, али и део који је био под бројним закупима инвеститора који своје инвестиције нису никада реализовали. Наш циљ је био, за почетак, да макар те закупе „ослободимо“, односно да се то грађевинско земљиште врати у власништво локалној самоуправи, што је и учињено, а за други део ушли смо у одговарајуће поступке експропријације, претходно утврдивши постојање јавног интереса, и тиме обезбедили део Индустријске зоне у власништву Града Сомбора, након чега смо кренули у израду пројектно-техничке документације а сада, у сарадњи с Покрајинском владом, и у реализацију, односно опремање тог дела Индустријске зоне.

Проблематични закупи

Било је одређених закупа, каже градоначелница Сомбора, који су били орочени на реализацију инвестиције од три године, а ми ни после више од десет година нисмо имали раскинуте уговоре о тим проблематичним закупима. У том смислу можемо говорити и о неажурности и неприоретизацији Индустријске зоне као једног од значајних, стратешких циљева ако као локална самоуправа желимо да радимо на привредном опоравку наше средине.

– Покрајинска влада и Град Сомбор су прошле и ове године уложили око 240 милиона динара у опремање Индустријске зоне, при чему је однос такав да је око 70 милиона динара уложио сам град, а 170 милиона Покрајинска влада. Из тих пара су рађена два пројекта: један је подразумевао изградњу трафостанице, санирање старе топлане објекта који је био опасан и по животну средину, као и изградњу великог канализационог магистралног вода, који не само да пролази кроз Индустријску зону већ је подразумевао и могућност да се и садашња фабрика акумулатора повеже с постојећим пречистачем отпадних вода (УПОВ), док је други пројекат који је реализован изградња водовода, канализације, саобраћајница, јавне расвете, бициклистичких стаза на делу земљишта који је у власништву Града. Из тога очекујемо да до краја јуна имамо око 40 хектара градског грађевинског земљишта које је потпуно комунално опремљено и доступно сваком инвеститору. Говорећи о капацитетатима зоне, градоначелница Сомбора каже да је један део, од 40 хектара, сада заокружен. Укупна површина Индустријске зоне је 500 хектара, што подразумева и чињеницу да је део поодавно приведен намени својевременом изградњом Фабрике уља, „Задругарке“, погона бивше „Панонке“…

– Током прошле године имали смо велик број инвеститора који су, првенствено у сарадњи с Агенцијом за развој Србије и Развојном агенцијом Војводине, долазили овде као на једну од потенцијално добрих локација за њихово улагање, па очекујемо да током ове године неки од преговора дају резултате. За сада је извесна изградња фабрике „Proggeti“, која је већ делом откупила парцелу у Индустријској зони јер им је потребно још земљишта да би комплетирали свој комплекс, у чију изградњу ће, надам се, ући током ове године. У току је и изградња једне мини-млекаре, а очекујемо да ће, у сарадњи с Републичком и Покрајинском владом, тога бити још више – каже Душанкса Голубовић. – Када говоримо о 500 хектара Индустријске зоне, битна је препорука Канцеларије за страна улагања да код изградње индустријских зона треба бити врло опрезан јер је комунално опремање изузетно скупо и уколико немате зону за коју ће инвеститори бити стварно заинтересовани, таква улагања неће бити оправдана. Управо због тога је потребно опремати део по део Индустријске зоне и како ти делови почну да се попуњавају, тако радити даље на њеном проширењу.

– Наш циљ за сада је, а то смо већ покренули кроз поступке експропријације, да кракове саобраћајница који се тренутно израђују повежемо с Индустријским путем и наставимо комунално опремање, чиме ћемо добити још неких 30 хектара. За остатак земљишта у Индустријској зони у овом тренутку није могуће проценити укупну вредност јер говоримо пре свега о поступцима експропријације, на чију цену ће утицати само комунално опремање и процеси трансакција унутар Индустријске зоне – истиче градоначелница. – С друге стране, тек када се то уради, биће могуће наручивати пројектно-техничку документацију и говорити о даљој изградњи. Када причамо о уложених 240 милиона динара, то је новац Покрајине и Града уложен у саму изградњу, а пошто ту нисмо убројали и све оне паре претходно утрошене за откуп земљишта, израду планске и пројектно-техничке документације, реч је о далеко већој суми уложеној у Индустријску зону – појашњава Душанка Голубовић. (Дневник)

 

Оставите одговор

Close Menu