КУЋЕ МАЊЕ ТРАЖЕНЕ, РАСТЕ ПРОДАЈА НЕПОКРЕТНОСТИ У НОВОГРАДЊИ, ЊИВЕ У БАЧКОЈ НАЈСКУПЉЕ
КУЋЕ МАЊЕ ТРАЖЕНЕ, РАСТЕ ПРОДАЈА НЕПОКРЕТНОСТИ У НОВОГРАДЊИ, ЊИВЕ У БАЧКОЈ НАЈСКУПЉЕ

У Сомбору је средња вредност цене квадрата стана у староградњи 475 евра, а у новоградњи 665 евра – најтраженији мањи станови на првом спрату. Куће на селима тешко проналазе купце, у Купусини им је цена од 2.000 до 3.000 евра, а просечна цена пољопривредног земљишта у Западнобачком округу 8.350 евра по хектару

Нове власнике у Србији има око 47.000 непокретности. Толико је у првој половини 2019. године склопљено купопродајних уговора који је обрадио Републички геодетски завод, а њихова укупна новчана вредност износи чак 1,8 милијарди евра, што је 12 одсто више у односу на исти период лане када је то било 1,6 милијарди. У Србији су за куповину најтраженији станови (47 одсто) што је знатно више него у истом периоду прошле године када су станови у трговању имали удео од 33 одсто. У трговини становима обрне се скоро половина укупних новчаних средстава, односно 850 милиона евра (у првој половини 2018. то је било 775 милиона евра).

Према полугодишњем извештају Републичког геодетског завода, у Сомбору је средња вредност цене квадрата стана у староградњи износила 475 евра (минимална 242 евра, максимална 733 евра), а у новоградњи просечна вредност квадрата је била 665 евра (минимална 477, максимална 754 евра). Куће су у Србији мање тражене од станова и представљају 13 одсто удела на тржишту.

  • Према нашим информацијама, промет непокретности на подручју Сомбора одвија се на нивоу прошлогодишњег. Примера ради, у Купусини се куће могу купити по цени од 2.000 до 3.000 евра, а зидане на спрат се продају по 10.000 до 15.000 евра. У неким селима цене су много више, али тек за њих нема много интересовања. Углавном, оне су 50 до 60 одсто јефтиније него исте куће у граду – каже Ината Лалић, власник Агенције за промет некретнина “Мирна Р&Н” у Сомбору.

Пољопривредно земљиште чини 20 одсто укупног трговања непокретностима. Новчана вредност тржишта пољопривредног земљишта је око 87,6 милиона евра, док је у истом периоду лане тржиште пољопривредног земљишта имало вредност око 72 милиона евра. У читавој Србији, изузев Београда, вредност просечне цене за пољопривредно земљиште је порасла, а највише цене су у Бачкој. Просечна цена пољопривредног земљишта у Западнобачком округу у првих шест месеци ове године износила је 8.350 евра по хектару (минимална 2.150, максимална 19.700 динара). Хектар је био скупљи једино у Јужнобачком округу где је достизао цену од 21.800 евра (у просеку 9.950 евра), док је земљиште у Војводини било најјефтиније у Средњебанатском округу (просечно 6.100 евра по хектару). Примера ради, просечна цена у Београду износила је 3.850 евра за хектар, у јужној и источној Србији 2.600 евра (минална 300 евра).

  • На подручју Сомбора цене обрадивог земљишта кретале су се од 6.000 евра по хектару у Риђици. У Стапару се за хектар тражи од 15.000 евра, док су у Кљајићеву цене нешто ниже. Све то треба узети са резервом, јер цене зависе од квалитета земљишта, позиције, прилаза (да ли има асфалт и слично), да ли је у комаду – каже Ината Лалић.

РАСТЕ ПРОДАЈА НЕПОКРЕТНОСТИ У НОВОГРАДЊИ

Према извештају РГЗ, иако је обим продаја нешто смањен у односу на исти период прошле године када је склопљено 48 хиљада купопродајних уговора, тренд показује да је цена непокретности порасла, имајући у виду пораст укупне новчане вредности за 200 милиона евра. То је остварено због раста продаје непокретности у новоградњи и то за 13 одсто, а уобичајено је да новоградња има више цене у односу на староградњу. (Сомборске новине)

 

Оставите одговор

Close Menu