МИОКОВИЋ: РАДНИЦИ „ЗЕЛЕНИЛА“ СВАКОДНЕВНО ПРЕДАНО РАДЕ НА УРЕЂЕЊУ СОМБОРА
МИОКОВИЋ: РАДНИЦИ „ЗЕЛЕНИЛА“ СВАКОДНЕВНО ПРЕДАНО РАДЕ НА УРЕЂЕЊУ СОМБОРА

„Сви запослени у „Зеленилу“ ће настојати да и убудуће, максимално поштено и коректно раде свој посао у корист грађана, да бисмо очували лепу традицију Сомбора, надалеко познатог зеленог и уређеног града” – каже директор Момир Миоковић

Вршилац дужности директора сомборског „Зеленила“ Момир Миоковић, на функцији је тек пет месеци, а ипак, с обзиром на то да је у градском комуналном предузећу већ пет година, добро је упућен у систем његовог пословања и функционисања.

У складу са тим прво питање: каква је Ваша визија будућег рада ЈКП „Зеленило“ Сомбор и чему ћете посветити посебну пажњу?

– Акценат бих ставио на механизацију, која је била прилично дотрајала. Срећом, руководство локалне самоуправе је уложило доста средстава у њену обнову. За набавку тракторске кранске косачице, (2015. године) уложено је 2,5 милиона динара субвенција и то је поспешило наш рад на кошењу траве, амброзије, осталог растиња… Корпа са платформом је купљена 2018. године, субвенција је износила око 10 милиона динара, а ове године смо имали и субвенцију од 10 милиона, уз шта је предузеће из сопствених средстава издвојило 1,4 милиона динара (без ПДВ-а,) за набавку 4 косачице марке „кубота”, међу најбољима на тржишту, те сада можемо да покосимо много више квадрата него што је то раније рађено класичним косачицама, тримерима и тракторима са мулчерима.

МЕХАНИЗАЦИЈА СЕ ОБНАВЉА

– Недостатак механизације је у претходном периоду умео да изазове потешкоће у раду, јер смо ту, заиста, били у дефициту. То је махом, било застарело и девастирано, али је град у последњих неколико година препознао потребу инвестирања у комунални сектор и издвојио значајна средства у унапређивање. Захваљујући томе смо квалитет услуга подигли на виши ниво, на чему ћемо наставити да радимо и убудуће. Такође, нагласио бих и да подршку не добијамо само од локалне самоуправе. Наиме, прошле године конкурисали смо и за средства Покрајинског фонда и добили око 760.000 динара, на основу чега смо обновили механизацију за наш расадник. Конкурисали смо за механизацију код истог фонда и ове године, а у плану је набавка још једног трактора веће кубикаже и два мања трактора, са прикључцима како за кошење траве, тако и за чишћење снега у зимској служби – каже Миоковић.

КАТАСТРИ ЗЕЛЕНИЛА И ЈАВНЕ РАСВЕТЕ

Кажете да је у плану и обнављање активности на катастру сомборског зеленила.

– Веома битно је да тачно знамо колико зеленила имамо и у каквом су стању наши дрвореди, како у граду, тако и у насељеним местима. Планирамо да реализујемо и катастар јавне расвете, у том погледу имаћемо уцртану сваку бандеру и сијалицу. Готово све живине сијалице су замењене, уводе се натријумовске, односно, лед расвета (хладна), а то су еколошке светиљке и умногоме штедљивије од живиних.

Пројекат катастра сомборског зеленила из 2011. године, показао је да је 70 одсто стабала на подручју Сомбора у лошем стању, а „Зеленило“ је још пре неколико година отпочело обнову дрвореда. Прошле године су, примера ради, обнављани дрвореди у улици Матије Гупца, на Стапарском путу, улици Раде Кончара, Илије Бирчанина, на Апатинском путу… Пре тога на венцима у центру. Да ли ће се тако наставити и у наредним месецима и годинама?

– Сигурно, стабала никад доста. Штавише, план је да од јесени почнемо са обнављањем дрвореда појачаним интензитетом. Кад је о катастру реч, ове године ћемо поново да урадимо и софтверски део, унапређен, па ће грађани моћи, са „два клика“ на интернету, да виде када је њихова улица у плану орезивања, да пријаве неки проблем, да тачно виде у каквом је стању неки дрворед, каквом су га оценом оценила наша стручна лица, моћи ће да дају своје сугестије, предлоге итд. Такође, планирамо и састанке са удружењима грађана која се баве заштитом животне средине, а који ће свакако моћи да дају допринос свему томе.

ВЕТРОЗАШТИТНИ ПОЈАСЕВИ

Ветрозаштитни појасеви су у прилично лошем стању, стога је „Зеленило“ још пре неколико година отпочело њихову обнову, у сарадњи са надлежним државним органима. Рађено је на подручју Гакова, Растине, Колута…

– Протеклих година је Градска управа града Сомбора дала значајна средства за ревитализацију ветрозаштитних појасева, како за одржавање, тако и подизање нових. Пошто се појасеви налазе између њива и атарских путева, поједини мештани злоупотребљавају ту чињеницу и секу стабла за своје потребе, најчешће за огрев, што је противзаконито и кажњиво. Надлежне инспекције и органи настоје да то спрече, па се надам да ће тога убудуће бити што мање. Морамо апеловати на свест грађана.

Сомбор је одувек био познат по уређености зелених и цветних површина, да ли смарате да се у довољној мери чува та лепа традиција?

– Раније се томе није посвећивало довољно пажње, што због објективних (ратови, санкције, беспарица деведесетих), што због субјективних разлога, али се последњих година активно ради: кроз ветрозаштитне појасеве, обнову градских дрвореда, укупног зеленила… Обновљено је и доста бођоша у центру, првенствено око венаца. Често, по захтевима месних заједница, одобравамо и садни материјал, а помогнемо им и у садњи и саветима наших стручних лица.

ТРАВЊАЦИ И ЦВЕТНЕ ЛЕЈЕ „ПОД КОНАЦ“

Град је „Зеленилу“ поверио широк спектар послова: одржавање и уређење јавног зеленила, цветних површина у граду, ветрозаштитних појасева, јавну расвету, урбани мобилијар, фонтане, чесме, послове зимске службе… Има ли „Зеленило“ довољан потенцијал у виду стручних лица, људства, квалитетне опреме, да одговори том задатку?

– Апсолутно да! Грађани виде наше цветне површине, њихов изглед, лепоту. Погледајте само зелене површине, чесме, фонтане у граду. Мислим да се ниједан већи град не би постидео. Настојимо да травњаке уредимо „под конац“, а томе доприноси и нова механизација. У том смислу, стварно дугујемо захвалност градској власти, која је и наш оснивач, што нам излази у сусрет у вези са субвенцијама и набавком опреме и возила. Сада можемо брже одговорити на све захтеве, па и на неке ванредне ситуације. На жалост, млади људи понекад из „забаве“ ломе и уништавају мобилијар, клупе, канте, убацују нечистоће у фонтане, (храну, кесе), а неки се и купају?! Због тога скоро сваки други дан морамо да радимо генерално чишћење фонтана. Пумпе се често заглаве од нечистоће, учестале поправке коштају, а то све, на крају, плаћају грађани, то јест – сви ми, као порески обвезници. Апелујем, стога, на младе, да подигну свест о томе колико својим поступцима не само што нарушавају изглед града већ и дају лош пример другима. Исто важи и за уништавање урбаног мобилијара, чесми, и тако даље.

Послови „Зеленила“ су свакодневно пред очима грађана. Стижу похвале, али и критике, од тога се не може побећи, то је јавни посао.

– Свака критика, примедба или сугестија је добродошла. Мада, има и злонамерних и потпуно неоснованих критика. Треба знати да не може грађанин да буде компетентнији од стручних лица и да оцени да ли нешто треба да се сече, орезује или нешто треће. Грађани могу да сугеришу, предложе, али крајњу одлуку доносе наша стручна лица.

„МОМЦИ, ХАЈДЕ САМО МАЛО И ОВДЕ”

– Када виде екипу „Зеленила“ у својој улици приликом косидбе или орезивања, грађани их често позову: „Момци, хајде само мало ово овде да орежете, кад сте већ ту“, не знајући, притом, да радници имају прецизиран план за сваки дан, за сваку улицу и свако стабло, те да мимо тога не смеју ништа да раде без налога инспекције. У случају процене да одређено стабло може да угрози безбедност, изађемо у сусрет грађанима, па позовемо надлежног инспектора на лице места. Ако је случај ургентан и ако се, рецимо, грање уплело у проводнике на бандерама или нешто слично, тада добијемо налог и проблем се брзо реши – објашњава Миоковић.

СТРУЧНИ, ВЕШТИ И САВЕСНИ РАДНИЦИ

– Сваки посао овде, има специфичну тежину. Погледајте, рецимо, наше људе кад по невремену, интервенишу у корпи на 15-20 метара висине. Колико ту само треба пажње, концентрације, ако хоћете – и храбрости. То је често опасан посао. Поносан сам на наше запослене. Никада им није био проблем да ли је киша, олуја, невреме или је плус 40 степени. Нема жалби и примедби, посао просто мора да се уради и грађани не смеју да трпе. Наше жене које раде цветну расаду, обављају нимало лак посао. Нон-стоп на отвореном, под сунцем, на ветру. У екстремним температурама скраћујемо радно време, то се подразумева – објашњава директор „Зеленила“. (Сомборске новине)

 

Оставите одговор

Close Menu