НАГРАДА ВЕНАЦ СЛОБОДЕ „РАДОМИР ДРАКУЛИЋ“, ПЕСНИКУ СТЕВАНУ ВРЕБАЛОВУ
НАГРАДА ВЕНАЦ СЛОБОДЕ „РАДОМИР ДРАКУЛИЋ“, ПЕСНИКУ СТЕВАНУ ВРЕБАЛОВУ

Културни центар „Лаза Костић“ и Удружење грађана „Раванградско пролеће“ доделиће награду Венац слободе „Радомир Дракулић“ песнику Стевану Вребалову. Свечана церемонија уручења награде која се додељује за неговање родољубиве мисли биће одржана вечерас, 12. новембра 2019. године у Српској читаоници „Лаза Костић“ Сомбору, са почетком од 19 часова.

У програму ће учествовати професор Бранислав Ћурчић, песник Давид Кецман, славодобитник Стеван Вребалов, као и домаћини Весна Паштровић, директорка Културног центра „Лаза Костић“ Сомбор, и проф. др. Стојан Бербер, председниок УГ „Раванградско пролеће“.

Досадашњи добитници су Ђорђе Нешић (Даљ), Дејан Томић (Нови Сад), Спасоје Граховац (Кикинда), Мила Ћатовић (Сомбор), Љубица Поповић Бјелица (Нови Сад) и Милан Мародић (Суботица).

Стеван Вребалов је рођен у ратним околностима, у Раброву 1943. године, када су му оба родитеља, као припадници антифашистичког покрета свирепо убијени. Одрастао је и школовао се у Сомбору, код мајчиних родитеља, где је завршио Гимназију 1961. године. Студије је завршио на Економском факултету у Београду 1966. године, а 1970. године се настанио у Новом Саду. Био је седамдесетих и осамдесетих истакнути функционер у Покрајини и руководилац у привреди.

Објавио је следеће књиге поезије: „Банатске шуме“, 1977; „Село оца мога“,1979; „Непознати ветар“, 1980; „Двоструки сан“, 1984; „Свете животиње“,1985; „Бездан“ (поема), 1978; и „Раскрст“ (избор песама), 1986. Објавио је и романе“Без дна“, 1987, 1988 и „Заштићеност“, 2011.
Прве песме обавио је у Омладинском листу „Покрет“ у Сомбору 1960. године, као гимназијалац.
Још пре објављивања прве збирке песмом „Банатске шуме“, заступљен је у Антологији Пере Зубца „Ромор равнице“ 1974. године. Објављивао је у књижевним и часописима за друштвена питања песме, као и стручне прилоге из области свог професионалног деловања.

О његовом стваралаштву писали су многи критичари и ствараоци: Шандор Богданфи, Мирослав Антић, Ференц Деак, Павле Поповић, Драшко Ређеп,Вујица Решин Туцић, Александар Бадњаревић, Миливој Славичек, Јован Зивлак, Стојан Бербер и многи други. Превођен је на руски, словачки, мађарски, шпански, македонски. Живи и ради у Новом Саду. Ожењен је и има шесторо деце и четворо унучади.

 

Оставите одговор

Close Menu