НЕДОВОЉНО ИСКОРИШЋЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ВЕЛИКОГ БАЧКОГ КАНАЛА
НЕДОВОЉНО ИСКОРИШЋЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ВЕЛИКОГ БАЧКОГ КАНАЛА

Својевремено један од највећих хидро градитељских подухвата у Европи – Велики бачки канал отворен 1802. године од Бачког Моноштора до Бачкиог Градишта, а касније продужен – од Бездана до Бечеја, налази се у плановима који би требало да му обезбеде нови пловни, туристички и привредни живот. Последњи брод је њиме пловио пре више деценија, а деоница од Црвенке до Куле била је последњих година, кажу, најзагађенији водени ток на Старом континенту. Од првих по значају и величини у Европи, у једном делу и најзагађенији, хидросистем Великог бачког канала је круна вишевековних напора уређења вода на овим просторима. За два века имао је више намена, од транспорта робе, одводњавања и наводоњавање до данас главног циља враћања у функцију. Жила куцавица каналске мреже има потенцијал и наутичког туризма за чамце, глисере и јахте, али не и веће бродове. Истраживали смо потенцијале овог стратешки важног тока.

Велики бачки канал данас је саставни део Хидросистема Дунав – Тиса – Дунав, једног од највећих у региону, али недовољно искоришћеног. Кажу да се у Бачкој и Банату може наводњавати 500.000 ораница. Последњих година уложена су значајна средства на прочишћавању и оживљавању. Канал је у Бачкој прочишћен од Сомбора до Врбаса, па су сада могућности веће него раније.

  • Од Врбаса непосредно до Сомбора, канал је прочишћен. У Бачкој је теоретска могућност снабдевања водом са црпних станица око 200.000 хектара, у Банату око 300.000 хектара. Међутим, пошто су мале воде смањене у летњим месецима, ми немамо могућност да толико наводњавамо, а постојећи капацитети црпних станица по овим могућностима су 55.000 хектара у Бачкој, али се наводњава око 20.000 хектара, каже Стеван Илинчић, помоћник директора за хидросистем ДТД Воде Војводине.

Капацитети су, кажу надлежни, већи него потребе, а оно на чему се треба радити су развојни пројекти.

  • Преводница Бездан и хидрочвор Шебешвок су део ИПА пројекта Мађарска – Србија од 2017. године. Захваљујући њему добили смо 85 процената бесповратних средстава, око 2,8 милиона евра. Имаћемо посету наутичара надам се и људи који ће аутобусима долазити да виде и историјски контекст, али да виде и Мали Стапар, који је драгуљ хидросистема. Имали смо свест да те објекте, који су стари до 200 година, и обновимо. Деоница од Бездана узводно до Врбаса је чиста, она није загађена. Од Врбаса низводно је колектор отпадних вода, и тај део ће се радити. Ако решимо тај проблем и нађу се средства, онда ће бити учињена велика ствар и значајни кораци, каже Илинчић.

Канал је некада имао велики утицај на трговину. Тридесетих година 19. века каналом је пловило преко 12.000 лађа годишње, а данас само један катамаран.

  • Прокопавањем некадашњег Францовог или данашњег Великог бачког канала то је био највећи градитељски подухват у Европи у време када је грађен. Он је практично пловне путеве скратио за више од 150 километара и нешто више, а имају изузетан утицај на трговину. Овим каналом су се превозиле разне робе у многе крајеве и метрополе Европе, каже Милан Степановић, публициста и историчар.
  • За ових седам година и сезона иза нас, утисак је да се повећава број страних гостију и туриста који откривају лепоте нашег канала, каже Александар Поткоњак, капетан лађе.

Канали од Бездана до Сомбора имају нетакнуту природу, а оспособљавањем старе преводнице Бездан, познатој што је прва у Европи бетонирана испод воде и представљала светску атракцију, очекује се да ће наутичари моћи и овде улазити у канал са Дунава.

С дуге стране, Моноштор, Бездан, Сомбор и друга места свакако ће имати користи од тога. (РТВ)

Видео прилог можете погледати ОВДЕ.

 

Оставите одговор

Close Menu