У ГРАДСКОМ МУЗЕЈУ ОТВОРЕНА НОВА ИЗЛОЖБА О ПРАИСТОРИЈИ СОМБОРА И ОКОЛИНЕ
У ГРАДСКОМ МУЗЕЈУ ОТВОРЕНА НОВА ИЗЛОЖБА О ПРАИСТОРИЈИ СОМБОРА И ОКОЛИНЕ

У Градском музеју Сомбор 12. новембра је отворена зложба „Наука за музеје: праисторија Сомбора и околине у светлу нових биоархеолошких истраживања”, коју је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије и Европски истраживачки савет. Изложба представља нове резултате биоархеолошких истраживања које спроводе истраживачи из Института Биосенс у Новом Саду ангажовани на пројекту Европског истраживачког савета BIRTH, у сарадњи са кустосима Градског музеја Сомбор и Музејске јединице Народне библиотеке „Бранко Радичевић” у Оџацима, и истраживачима Лабораторије за биоархеологију Филозофског факултета у Београду.

  • Музејско наслеђе може да чучи непрепознато након ископавања у нашим депоима, али ако музеји имају активне кустосе расположене за међународну и сваки други облик сарадње, као што је то случај са Музејем у Сомбору, то наслеђе излази из кутија депоа, одлази у најопремљеније светске лабораторије , где заправо долазимо до узбудљивих података о начину живота у праисторији, рекла је руководилац пројекта BIRTH Софија Стефановић. Она је истакла да су ова открића важна не само за Србију, већ и за територију читаве Европе.
  • Будући да се археолошки, у овом случају биоархеолошки материјал са археолошких налазишта често користе за научна истраживања и то најсавременијим методама, наши нови резултати бивају саопштени на међународним конференцијама, публиковани у научним часописима и на тај начин постају познати како домаћој, тако и међународној археолошкој заједници. Међутим, у том процесу се мало тога враћа музеју, поставке се не абдејтују нашим новим сазнањима, а управо су музеју заслужни за та сазнања. Стога, ова изложба је замишљена као враћање науке у музеј, као интензивирање комуникације археолога који раде и стварају у истраживачкој и музејској делатности, без чије сарадње ова изложба не би ни била могућа, рекла је др Ивана Живаљевић отварајући изложбу.

Отварању изложбе „Наука за музеје“ присуствовао је и члан Градског већа задужен за област културе и образовања Немања Сарач.

Међу открићима анализа биоархеолошког материјала са неолитских налазишта Магарећи млин, Тополе–Бач и Доња Брањевина из фундуса музејских збирки у Сомбору и Оџацима, су нова сазнања о животу људи и животиња који су настањивали подручје Бачке током периода средњег и млађег каменог доба, као што је детектовање активне примене млечних производа још 5800 година пре нове ере и коришћење кашике направљене од кости на којој су откривени трагови млечних зуба која датира 5650 година пре нове ере што представља најстарије датирану кашику са европског тла, а нађена је на локалитету Доња Брањевина.

Пратећи едукативни програм изложбе одржава се 16, 23 и 30. новембра и 7. децембра. На радионицама за децу ће анализирати људске и животињске скелете и израђивати керамичке посуде, попут оних какве су коришћене у праисторији.

 

Оставите одговор

Close Menu