ПИСМО ЧИТАЛАЦА: МИРИС (С)МОГ ГРАДА
ПИСМО ЧИТАЛАЦА: МИРИС (С)МОГ ГРАДА

Ових дана је поново актуелна прича око несносног мириса који се , нарочито у вечерњим сатима шири Селенчом, а и осталим деловима града. Људи реагују на разне начине, углавном гунђају, буде ту и жешћих реакција, падне и по која сочнија псовка, а мало је, на жалост, оних који су далековиди и могу да уоче низ позитивних ефеката од ове „еколошке благодети“. Мислим да обичан свет није довољно едукован, па ћу покушати да укажем само на неколико позитивних ствари које нам доносе ови „миомириси“.

Мој драги комшија Б.С. (име познато мени, и његовој жени Зорки) је један од ретких становника Селенче који разуме ову проблематику. Радује га сваки тренутак када осети драги мирис, док у смирај дана седи на клупи испред зграде. Каже да га то враћа у младост, и као да осети укус вруће лепиње, премазане свињском машћу на коју се нанесу со и паприка.

Пошто је кренула и борба за уређење тераса, ово је одличан начин да се спрече домаћице да веш суше на терасама и тиме скрнаве изглед града.

Не могу ни да замислим колика је само уштеда енергије зато што су прозори углавном затворени.

Можда нисте ни приметили да је знатно мање комараца, зунзара, зоља и других инсеката у тренуцима када се у поменутој „парфимерији“ ради пуним капацитетом. Свако живо биће бежи главом без обзира.

А да све није тако опасно иде у прилог и чињеница да се у непосредној близини гради једна здравствена установа, као и велнес центар. Како, уосталом може да нам нашкоди обичан смрад од цркотина, када научници још нису сигурни ни да нам смета осиромашени уранијум?

Недалеко од изворишта (не)пријатних мириса направљене су стазе за шетаче које воде право у роковачку шуму. Ништа лепше, него навече прошетати и напунити плућа кисеоником. Е, онда крену „миомириси“ и људи почну брже да ходају, неки се и трчећи враћају кући, што је јако добро за кондицију и кардиоваскуларни систем.

А да ништа није случајно, говори ми и друга страна тог шеталишта која је препуна амброзије. Питао сам се, да ли је могуће да то нико не види, и да се ништа не предузима по том питању. Схватио сам неко вече, током шетње о чему се ту ради. Прво се нагутате непријатног мириса, па се онда окренете на супротну страну шеталишта и забијете главу у амброзију, то изазива снажну кијавицу, и тако природним путем избаците све штетно из себе (и штетне радикале и штетне демократе) и очистите организам. Што би рекли у математици, минус и минус дају плус.

Изађете на улицу, сретнете комшију и незнате како да почнете разговор. Врло једноставно, кажете рецимо „Ала данас смрди“, или у бољем случају „Данас се не осети као јуче“, и разговор даље крене сам од себе.

Или, рецимо, један практичан савет. Живите на Селенчи, дошли су вам гости којима се баш нисте обрадовали, задржали су се дуже него што сте очекивали, и шта да радите? Отворите широм прозоре, и ствар је решена, отићи ће трком.

А тек среће ваше ако сте негде у гостима, а имате изненадне стомачне проблема, мислим на гасове, пар „голубића“ се неће ни осетити, тј. мириси ће се стопити са стандардним оријенталним мирисима.

Колико знам, сличне проблеме имају и грађани Ћуприје, па ето идеалне прилике да се побратимимо, уколико је то још актуелно . Ко ће нас боље разумети од њих? Сваки сусрет би могли почети питањем „Где си брате напаћени?“

Због свега наведеног, а има тога још доста, предлажем и да се посета овој „парфимерији“ убаци у туристичку понуду града, јер људи увек желе да виде нешто што нигде нису видели, па ће им после таквог обиласка све друго што виде изгледати много лепше и боље.

Једино што ми ту није јасно, а могло би бити прилично симболично, тиче се чињенице да сам једног дана у близини шеталишта, на ливади, видео крдо магараца који су ту били само један једини дан, и никад више.

На жалост, људи се на све привикну !!!

Миленко Д. Борота

 

Овај чланак има један коментар

  1. Препознали смо те већ у другом пасосу, куме

Оставите одговор

Close Menu