РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: TAЊА НЕДЕЉКОВ, УЧЕНИЦА ГЕНЕРАЦИЈЕ ГИМНАЗИЈЕ „ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ“, ОВОГОДИШЊА СТИПЕНДИСТКИЊА ГРАДА СОМБОРА
РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: TAЊА НЕДЕЉКОВ, УЧЕНИЦА ГЕНЕРАЦИЈЕ ГИМНАЗИЈЕ „ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ“, ОВОГОДИШЊА СТИПЕНДИСТКИЊА ГРАДА СОМБОРА

Тања Недељков је ученица генерације Гимназије „Вељко Петровић“ и овогодишња стипендисткиња града Сомбора. Током школовања постизала је сјајне резултате на такмичењима из природних наука, пре свега из физике и математике, али и биологије и српског језика. Упоредо са гимназијом ванредно је похађала и Средњу школу „Свети Сава“, смер моделар одеће, јер су је одувек занимале креације и израда одеће. Осим тога Тања је ишла и Музичку школу „Петар Коњовић“, а пева и у Црквеном хору „Свети цар Константин и царица Јелена“. Посебну љубав гаји према поезији и књижевности уопште, а од октобра ће навероватније бити бруцош на Технолошком факултету у Београду. Одлуку о избору факултета донела је тек ове седмице, пошто се још увек двоуми о избору будућег занимања. У сваком случају, шта год да заврши, жели да се једног дана врати у свој родни град…

Шта за тебе значи стипендија града Сомбора и да ли си се надала да ћеш бити најбоља од најбољих?

  • Стипендија града Сомбора ми је велики подстицај и ослонац у наставку образовања. Надала се јесам, али ваљда кријући и од себе саме, јер нисам веровала да ћу до тога доћи. То ми није био циљ, радила сам једноставно, ларпурлартистички.

Због чега си се одлучила да поред гимназије упишеш и СШ „Свети Сава“?

  • Волим да цртам и своје креације женске одеће да преносим на папир. Кренула сам у школу цртања „Винсент“ и жао ми је што бирајући између многих активности, више на цртање не стижем колико бих желела. Затим сам пожелела да стекнем могућност да своје замисли са папира пренесем у стварност и зато сам поред гимназије уписала и смер моделар одеће.

Колико труда и рада је потребно уложити да се дође до оваквих резултата и ко ти је пружао највећу подршку у животу и раду?

  • Када би се посматрало уложено време, може се рећи да је потребно много труда и рада, али када тај рад не представља терет већ задовољство, онда и труд не падне тешко, тако да бих рекла да је потребно много љубави. Највећа подршка су ми, свакако, моја породица и пријатељи. Лепа атмосфера у школама почевши од основних (ОШ „Никола Вукићевић“ и МШ „Петар Коњовић“), кроз средње (Гимназију „Вељко Петровић“ и „Свети Сава“) и на ваншколским активностима, подстакла ме је да идем напред. Леп осећај који имам док учим, певам у хору, рецитујем… ми није дозвољавао да посустанем.

Како се родила љубав према математици, физици, биологији… и због чега си још увек неодлучна у избору животног позива?

  • Љубав према овим наукама настала је кроз игру и причу са татом, а развила се захваљујући мојим наставницима и професорима, у основној школи и гимназији, на чему сам им веома захвална. Дуже време желела сам да студирам медицину, али сам на крају одлучила да изаберем факултет који обједињује ове науке, тако да ће то највероватније бити биохемијско инжењерство и биотехнологија или евентуално физичка хемија.

Значајне резултате си постигла и из матерњег језика, а волиш и да пишеш. Можеш ли нам рећи нешто више о томе?

  • Љубав према поезији родила се још код учитељице, уз чију подршку сам почела да рецитујем. У старијим разредима то је прерасло у љубав према књижевности уопште, која се продубила у гимназији. У гимназији сам почела и да пишем.

Знамо да певаш и у црквеном хору, а с обзиром на то да много радиш, имаш ли времена за спорт, изласке, дружења, хоби…

  • Певати сам почела у Дечјој појачкој групи при храму Светог великомученика Георгија, а сада певам у Црквеном хору „Свети цар Константин и царица Јелена“, што ми много значи и ради песме, и ради дружења. Раније сам ишла и на фолклор у ГКУД „Раванград“, и то је једна од активности због које жалим што дан траје кратко. Али сваки пут кад се неко коло заврти на позорници, занесена музиком и одушевљена народним ношњама и ја пожелим да сам у њему. А за дружење и хоби увек остане времена, за то мора да постоји време.

Шта је твој животни циљ и где себе видиш једног дана?

  • Желим да и убудуће останем задовољна и испуњена свим чиме се будем бавила.

Да ли планираш да се једног дана вратиш у Сомбор?

  • Свакако бих волела да једног дана живим у тихом, физички малом, а културно великом граду као што је Сомбор. Ако то буде било могуће, вратићу се јер га волим.

М. Р.

 

Оставите одговор

Close Menu