СОМБОРСКИ МУЗЕЈ СЕ ОГЛАСИО ПОВОДОМ ДЕШАВАЊА ТОКОМ РАДОВА НА ПИЈАЦИ „У ЛАНЦИМА“
СОМБОРСКИ МУЗЕЈ СЕ ОГЛАСИО ПОВОДОМ ДЕШАВАЊА ТОКОМ РАДОВА НА ПИЈАЦИ „У ЛАНЦИМА“

Градски музеј Сомбор је издао саопштење поводом дешавања везаним за радове на реконструкцији Пијаце у „ланцима” које преносимо у целости:

Располажемо са малим број поузданих археолошких података који сведоче о средњовековном насељу које се налазило на данашњем месту града Сомбора. Истичемо да за период раног и пуног средњег века постоји незнатан број евидентираних налаза. Период касног средњег века, након турских освајања (1541- 1687) и период Новог века (XVIII – XX век) документован је картографски, историографски и кроз појединачне археолошке налазе из гробних целина или из грађевинских слојева.

Заштитна археолошка ископавања, вршена су само на некрополама (пронађеним ван „Венца”), док систематска ископавања унутар заштићеног језгра, никада нису вршена. Било је за очекивати да се у оквиру заштићеног историјског језгра приликом савремених радова наиђе на трагове претходних насељавања. Још је Павле Веленрајтер, археолог Градског музеја Сомбор, у свом писаном извештају од јуна 1970. године (музејска документација) навео да је приликом земљаних радова на Пијаци откривено 4 или 5 гробова без прилога, без гробне конструкције уз расуте фрагменте керамике.

Градски музеј Сомбор је интервентно реаговао на радове у оквиру пројекта реконструкције Пијаце у „ланцима” у периоду од 18. до 23. маја 2020. Археолошка екипа је пратила и документовала налазе у већ ископаним рововима за постављање инсталација ради утврђивања постојећег стања и заштите потенцијалних археолошких објеката и културних слојева. Локалитет се простире на потезу катастарских парцела број 3928, 3929/1 и 5877, које се воде у оквиру просторно–културно историјске целине „Историјско језгро Сомбора – Венац” („Службени лист АПВ” број 25/91) која је заштићено културно добро од великог значаја за Републику Србију).

На простору потеса који је захваћен радовима на реконструкцији Пијаце у „ланцима” констатован је рушевински слој (зоне са остацима грађевинског материјала – цигла, опека, шут, малтер и камен). Овај грађевински материјал видљив је дуж целе парцеле а управо такве врсте налаза указују на постојање археолошких слојева.

Током постављања ровова за инсталације наишло се на непокретне археолошке остатке из периода Новог века (XVIII – XIX век), који највероватније представљају помоћне објекте зидане за потребе цркве. У непосредној близини Плебаније откривена је најбоље очувана темељна стопа помоћног објекта (ширина темељне стопе 71 цм, очувани део имао је 7 редова зиданих кречним малтером) зидана од цигле великог формата (31×15 цм, дебљина 6,5 цм – сигнирана латиничним словима R.K.I., односно 32×16 цм, дебљина 8,5 цм, сигнирана латиничним словима E.I.), и опекама без ознака које такође одговарају овим димензијама. Од покретног археолошког материјала констатовани су фрагменти глеђосане стоне керамике, неколико фрагмената крчага доброг квалитета, више ситних комада танког стакла уз неколико фрагментованих људских костију.

На простору унутар Венца који је захваћен радовима санације пијаце 2020, односно оним делом који се налази у непосредној близини садашњег објекта Млечне пијаце, који је наслоњен на северни зид цркве Св. Тројства, ископан је грађевински ров у дужини од око 75 м, ширине око 50 цм, који је пресекао неколико нивоа нивелације. На два места су прокопане површине за шахтове у оквиру којих је проналажен секундарни шут и слој већих опека заливених у глиновиту земљу. Трагови опека протежу се дуж ровова у прослојцима и помешани су тамномрком земљом, настали приликом нивелације водених јаркова око цркве Светог Тројства и постављања накнадних атмосферских зиданих канала. У једном од шахтова стратиграфски је ситуација дозвољавала да се испрате слојеви са неколико редова тање опеке мањих димензија констатованих на релативној дубини од око 80 цм од површине, који су били урушени у тамномрку земљу.

Градски музеј Сомбор ни до писања овог саопштења није имао увид у пројектну документацију која мора да садржи Услове за реконструкцију Пијаце у „ланцима” издату од стране Покрајинског завода за заштиту споменика културе.

Након сагледавања стања и увида у налазе, стручна служба Покрајинског завода за заштиту споменика културе је дана 22. маја 2020. године у закључку донела следеће: Уколико се у току извођења грађевинских радова наиђе на археолошке налазе Извођач је дужан да одмах и без одлагања, прекине радове и обавести представнике Градског музеја Сомбор. Констатујемо да се ни Инвеститор ни Извођач радова нису придржавали наведене мере нити договора о тачним позицијама и дубинама инсталационих ровова.

Потпуно слободна и научно бесмислена реконструкција догађаја без консултовања са надлежним институцијама доводе до сензационалистичког тумачења и приступа веома важним и значајним елементима друштва као што је и културна баштина. Сензационализам, као и непоштовање закона у једнакој мери утичу на урушавање значаја богатог културног наслеђа нашег града и стопирају могућност даљих истраживања.

Зато апелујемо да се избегавају тактике попут објављивања непроверених, непотпуних и „интригантних” информација као и представљање само једне стране неког од актуелних питања уз изоставлјање контекста, у овом случају археолошког контекста. Молимо све заинтересоване за ову тему да се не претерује у описима одређених догађаја и не доносе паушалне заклјучке зарад провоцирања реакције јавности (лажно буђење свести и емоција локалне јавности и осећања припадности граду) те повећања читаности или стицања профита.

Због, слободно можемо рећи, погрешних корака надлежних органа учињених током читавог процеса спровођења пројекта на реконструкцији Пијаце у „ланцима” (започете током ванредног стања) Градски музеј Сомбор није добио јединствену прилику да обави истраживања заштитног карактера у делу града који је заштићено културно добро од великог значаја У складу са тим овај извештај завршавамо речима наставника и сарадника Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду:

„Изражавамо озбиљну забринутост да систематско ниподаштавање нашег стручног знања од стране државних институција и медија води у даље озбиљно угрожавање културне баштине Србије, која је драгоцено и необновљиво добро од највишег општег значаја” (19. децембра 2019, „Лични став”, „Данас”)

Петер Мраковић, директор Градског музеја Сомбор
Анђелка Путица, виши кустос археолог
Викторија Узелац, кустос археолог

 
Close Menu