ШТА ЗА СОМБОР ЗНАЧИ НОВИ ПРАВИЛНИК О ХИГИЈЕНСКОЈ ИСПРАВНОСТИ ВОДЕ
ШТА ЗА СОМБОР ЗНАЧИ НОВИ ПРАВИЛНИК О ХИГИЈЕНСКОЈ ИСПРАВНОСТИ ВОДЕ

Нови правилник о хигијенској исправности воде усклађен са стандардима Европске уније и препорукама Светске здравствене организацији ступио је на снагу крајем априла ове године.

Много реакција изазвао је нови Правилник о хигијенској исправности воде за пиће са повећаним дозвољеним вредностима присуства појединих елемената, а грађани на то гледају различито.

  • Углавном пијем воду из водовода. Кад некад идем ван куће, онда купим флаширану воду. Верујем да није потпуно исправна, али мом здрављу не смета, истакла је Светлана Чуле.
  • Не пијемо воду са чесме, купујемо флаширену воду. Нисмо задовољни квалитетом воде, каже Ана Колесар.
  • Што се тиче сомборске воде и нашег водовода, наша вода је можда мало тврђа, али ја верујем да је хемијски исправна. Користимо је и у домаћинству и за купање, нагласила је Тијана Одобашић.

Из Јавног комуналног предузећа „Водоканал“ Сомбор, истичу да се квалитет пијаће воде неће мењати.

  • Ми се трудимо да вода буде квалитетнија независно од стандарда. Наравно, морамо да га поштујемо… Али ако смо дошли до неког нивоа, никако се нећемо враћати назад, нама је само интерес да имамо што квалитетнију воду, тако да ниво који смо постигли никако нећемо смањивати зато што је стандар нижи, па да кажемо да сад можемо радити лошије, то никако, објаснила је Јасмина Бобић, директорица ЈКП „Водоканал“.
  • Грађани су безбедни, могу да буду сигурни да се у суштини ништа не мења, пошто су наше вредности испод дозвољених чак и новим правилником, као и старим, каже Јелена Зелић, из Завода за јавно здравље у Сомбору.

Осамсто хиљада становника Војводине пије воду угрожену присуством природних органских материја и арсена у води, а најгора ситуација је, како истиче професор Божо Далмација, од Зрењанина према Црњи, у Кикинди и околним местима.

  • Када би радили по неизмењеном правилнику, за целу Војводину би требали утрошити око 700 милиона евра, а након ове промене, тај утрошак износи од 450-500 милиона евра са разликом што се смањују и други екста трошкови и то значајно, нагласио је проф др Божо Далмација, са Универзитета у Новом Саду.

Корекцијом старог правилиника, како истиче професор Далмација, могуће је примети знатно јефтинију технологију што је највећи бенефит становништву Војводине.

 

Оставите одговор

Close Menu