СТАПАРСКИ ЋИЛИМ НА ЛИСТИ УНЕСКА
СТАПАРСКИ ЋИЛИМ НА ЛИСТИ УНЕСКА

У „Српском салону“ у Палати Владе Републике Србије, представљени су резултати заједничких активности на очувању културног наслеђа као покретача локалне економије и најављени даљи планови у тој области, а присуствовали су потпредседница владе и председница координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић, градоначелница Сомбора Душанка Голубовић као и жене које се баве ручним радовима.

Председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић изјавила је да Србија ради на томе да пиротски, стапарски и сјеничко-пештерски ћилим буду стављени на Унескову листу светске културне баштине.

  • Упутили смо иницијативу Етнографском музеју у Београду да заштитимо три ћилима из Србије, пиротски, стапарски и сјеничко-пештерски, на Унесковој листи културне баштине, рекла је Михајловић новинарима у Влади Србије. Она је навела да су ту иницијативу упутили Координационо тело за родну равноправност, НАЛЕД, амбасадор Немачке и амбасадорка Канаде. Михајловић је казала да су пиротски, стапарски и сјеничко-пештерски ћилим уписани у Национални регистар културне баштине Србије, што је предуслов да би били на Унесковој листи.

Михајловић је нагласила и да Координационо тело за родну равноправност већ чува културно наслеђе кроз заједнички пројекат са НАЛЕД-ом и Етно мрежом „Упослимо 1.000 жена“.

Присутнима се обратила Градоначелница Сомбора Душанка Голубовић, која је говорећи о очувању културног наслеђа на локалном нивоу истакла да је уз пиротски, најпознатији аутохтони српски ћилим управо ћилим из Стапара.

  • Стапарски ћилим настао је у домаћој радиности у 18. веку. Око 1900. године Стапар је био најмоћнији и најпознатији центар ћилимарства у Бачкој. Техника ткања и мотиви мењали су се временом, али је овај ћилим све до данас, ипак, остао препознатљив и јединствен, рекла је градоначелница Сомбора. Она је нагласила да је обнова стапарског ћилима иницирана крајем 2014. према пројекту и у сарадњи Сомбора и Пирота, Амбасаде Аустралије и Етно-мреже из Београда.

„Стапарац“ је уврштен у културну баштину овог краја, а циљ је да се од заборава сачува техника његове израде а да се уједно запосле и жене из руралних подручја.

 

Оставите одговор

Close Menu