СВЕ ВИШЕ МАЛИШАНА НЕПРАВИЛНО ГОВОРИ, ЛОГОПЕДА СВЕ МАЊЕ
СВЕ ВИШЕ МАЛИШАНА НЕПРАВИЛНО ГОВОРИ, ЛОГОПЕДА СВЕ МАЊЕ

Оком статистике, деца предшколског узраста имају све већи проблем када је реч о говорно језичким поремећајима.

Неправилно изговорени гласови попут Ц, Ч, Џ, Ш, Р, Ж, Љ, С, З су најчешћи поремећаји говора код предшколске деце. Статистика каже да више од 65 одсто током последњих година има неправилну артикулацију, муцање, до тога да одбија или уопште не говори. У сомборском вртићу истичу да је говорни статус малишана различит, а да вежбама оралне праксије настоје превазићи те проблеме.

  • Имам скоро четири деценије искуства и све је више деце која имају тај проблем са изговором. Учимо децу еластичности говорног апарата уопште и покретљивости језика у изговору. Имамо низ вежби којима развијамо и богатимо дечији речник, мотивишемо децу да самостално препричавају, причају своје доживљаје или догађаје, једноставно да деца говоре, каже Радојка Бјелицки, васпитачица у ПУ „Вера Гуцуња“, објекат „Ђурђевак“.

Говорни поремећаји су најбројнији са 67,91 одсто, што за Србију износи до 62 процента. Од 508 тестиране деце, неку врсту поремећаја говора, језика или комуникације има 393 деце, тј 77,36% (неправилна артикулација, муца, одбија да говори, не говори,..). Дислалије као поремећај у изговору гласова су најбројније, и евидентиране су код 345 тестиране деце, односно код 67,91% . Од тога 197 су предшколци а 148 су деца узраста од 3 до 5,5 година. Тај проценат за Србију износи од 60% до 62%. Деца су 2291 пута неправилно изговорила неки глас, а пре 9 година 1.492 пута, наводе у апатинском вртћу.

  • Оно што је забрињавајућа чињеница, али не само нама већ на подручју целе земље је померање године када дете проговара. Говор детета се релативно касно развија у односу на све оно што смо имали до сада и на условно речено важеће стандарде. Дакле, дете касније проговара и јако су присутни и врло често поремећаји у изговору одређених речи и друге дисфункционалности у говору, додаје Биљана Мандић,васпитачица и директорица Предшколске установе „Пчелица“ Апатин.

Артикулационе сметње решавају се логопедским третманом, а у Удружењу логопеда Србије указују на проблем да сваки вртић или Дом здравља нема логопеда или их има недовољно.

  • У односу на пре неколико година много је мање запослених логопеда у јавном сектору, а не може један логопед да прими велики број деце и да спроводи континуирани третман. По мом мишљењу, највећи проблем данашњице где уочавамо пораст броја говорно језичких и других развојних поремећаја је то да у свему томе највише кривим презаштићеност деце“, напомиње Наташа Лабовић, председник Удружења логопеда Србије.

Прекомерно гледање телевизије, коришћење мобилних телефона и таблета сматрају се главним кочницама за развој говорног статуса код деце, у вртићима додају да родитељи сарађују и воде малишане код логопеда, али смо ипак остали ускраћени за њихово мишљење. (РТВ)

 

Оставите одговор

Close Menu