У СОМБОРУ ОДРЖАНА ТРИБИНА О АУТИЗМУ
У СОМБОРУ ОДРЖАНА ТРИБИНА О АУТИЗМУ

У среду, 27. новембра, у организацији Педагошко-едукативног развојног центра (ПЕРЦЕ), у амфитеатру Педагошког факултета одржана је трибина под називом „Дете са аутизмом у васпитно-образовној установи и ван ње“. На ову тему су говориле др Отилиа Велишек Брашко, професор струковних студија за педагошке науке, Марија Беслаћ, родитељ и представник Удржења за подршку особама са аутизмом “Маслачак” из Сомбора и Марија Цвијетић, асистент за дефектолошке науке. Трибина је изазвала велико интересовање професора и студената, васпитача, учитеља и родитеља деце са аутизмом.

На самом почетку, све присутне поздравио је декан проф. др Жељко Вучковић, који је истакао да се Педагошки факултет бави и темама које су од друштвеног значаја, те подсетио да је потписан споразум о сарадњи са Градом Сомбором у оквиру кога су планиране активности у циљу приближавања Факултета суграђанима. У том смислу, основан је и Педагошко-едукативни развојни центар који ће допринети побољшању квалитета живота, кроз предавања која се баве питањима од животног интереса.

Уводничар и модератор трибине Марија Цвијетић је рекла да је аутизам врло актуелна тема, јер су деца са аутизмом све присутнија у васпитно-образовном систему. Она је упознала учеснике трибине са историјатом аутизма, и новим приступом у његовом изучавању који подразумева цео спектар аутистичних поремећаја. Као кључне карактеристике деце са аутизмом навела је дефиците у социјалној комуникацији, као и ограничено и понављајуће понашање и интересовања. Такође, истакла је чињеницу да је унапређена рана дијагностика симптома аутизма и да се примењују нови третмани, посебно у областима учења, понашања и здравствене неге. Од проблема који су и даље присутни навела је питање узрока аутизма, али и запошљавање, становање и социјализацију одраслих особа са аутизмом. Јединствена комбинација врсте симптома и интензитета њиховог испољавања код сваког детета са аутизмом не дозвољава примену „шаблонског“ приступа, те је неопходна едукација здравствених радника и запослених у систему образовања и васпитања, закључила је Марија Цвијетић.

О добробитима инклузије деце из спектра аутизма излагала је др Отилиа Велишек Брашко, из угла стручњака за инклузију и родитеља детета из спектра аутизма. Говорећи о порасту броја деце са аутизмом, она је навела податак да је 1985. године од 10.000 деце једно дете имало аутизам, док је 2017. године свако 36. дете имало неки поремећај из спектра аутизма, и да је највећи пораст у развијеним земљама и земљама у транзицији. По речима др Велишек Брашко, аутизам је сложен развојни поремећај који се обично јавља током прве три године живота и одражава се на функционалност детета у свим областима живота. Она је истакла да је аутизам стање, а не болест. Деца са аутизмом имају потешкоћа са сензорном интеграцијом, односно са хиперсензитивношћу и хипосензитивношћу. С обзиром на чињеницу да свако дете има право на квалитетно образовање, др Велишек Брашко сматра и да деца са аутизмом треба да буду укључена у редовни школски систем. Она је навела дефиницију инклузије по којој је то процес решавања и реаговања на различите потребе сваког детета кроз повећање учешћа у учењу, култури и заједници, као и смањења искључености у оквиру образовања. Др Велишек Брашко је подвукла важност социјалних интеракција и вршњачке подршке код деце са поремећајем из спектра аутизма, јер на тај начин они постају активни чланови заједнице.

Марија Беслаћ је представила бројне активности Удружења за подршку особама са аутизмом „Маслачак“, и испричала своје искуство у одгајању и васпитању сина са аутизмом.

 

Оставите одговор

Close Menu