СОМБОРСКА СЕЛА ОСТАЈУ БЕЗ БИБЛИОТЕКА

 

Градска библиотека „Карло Бијелицки” због рационализације приморана је да без књиге остави готово половину становништва на територији града Сомбора. Једна од најстаријих библиотека у Србији, израсла из читалишта формираног 1845. године, уместо да настави да се шири, до краја године присиљена је да затвори своје подручне библиотека у 14 насеља око Сомбора.

– Градска управа донела је одлуку да морамо да отпустимо четвртину радника. Уместо сада 41 запосленог, што је мање него што предвиђа и систематизација наше делатности, можемо да имамо само 30 радника – каже за „Политику” Владимир Јерковић, директор Градске библиотеке „Карло Бијелицки” у Сомбору.

Јерковић каже да још нису одлучили како ће спровести наметнуту рационализацију, али по свему судећи биће укинути библиотечки огранци. Управни одбор библиотеке је донео такву одлуку.

– Проблем је што су то велика насеља, са по неколико хиљада људи, та читалишта су некад формирали сами мештани и била су центар њиховог друштвено-политичког живота. Ми им сада шаљемо поруку да нам села нису важна, јер им укидамо домове културе и библиотеке, лекар им долази на четири сата, нема до њих пруга, а аутобуса тек ретко – открива Јерковић, који тврди да су 80 одсто рационализације у Сомбору поднеле управо установе културе.

Овакво решење погодило је наравно и запослене који су пред отказом, али и становнике насеља. У Станишићу су мештани сами тражили од библиотекарке Франсоаз Молнар, али и од координаторке за културу у Месној заједници Драгане Ђапић, чије место је такође укинуто, да организују петицију за очување овог јединог културног упоришта у месту са близу 4,5 хиљада становника. Сакупиле су преко хиљаду и по потписа, а како каже Молнар, нису обишле ни цело село. Мишљење становника Станишића није зауставило административну процедуру да рационализује запослене који плату примају из буџета, Драгани Ђапић је већ написан отказ, а Франсоаз Молнар, због процедуралних проблема, отказ ће бити уручен наредне седмице.

Директор Јерковић је дописе упутио на све релевантне адресе, од Министарства културе, Народне библиотеке, Матице српске, али ни њихово реаговање није променило одлуку Скупштине града. Позиви на цело животно образовање и упозорења да се ни пољопривредом не може бавити без улагања у знање, поништени су одлуком о рационализацији у Сомбору који по одлуци владе могу да имају само 1.133 запослена на одређено време. Колико људи ће због тога да добије отказ „Политици” у Градској управи нико није знао да каже. Градоначелница Душанка Голубовић, која је у време доношења одлуке о рационализацији била на челу радне групе, сада је на годишњем одмору. Њен помоћник за културу Немања Сарач био је на терену и недоступан, а Хелена Роксандић Мусулин, начелница Градске управе од пре неколико дана, одбила је да говори јер јој нису позната документа о рационализацији у библиотеци, а посредством телефона не може да „идентификује и легитимише саговорника”, те је препоручила да „Политика” закаже код ње разговор наредне седмице.

Разговор на тему рационализације у култури прихватио је др Зоран Парчетић, председник Скупштине града, који каже да је Градска управа имала задатак да спроведе одлуку владе о максималном броју запослених.

– Организовање библиотечке службе по селима није питање за градску управу, већ за директора библиотеке који је дужан да организује рад. Не мислимо да онемогућимо приступ читалаца књизи, библиотечка служба ће већ некако бити организована, али како, то је питање за директора – каже Парчетић.

Ни Парчетић није знао колико укупно људи ће остати без посла због рационализације, али одбија наводе да је терет уштеде преваљен на леђа културе, те да су 80 одсто од укупног броја отпуштених управо људи из културе.

Због ситуације у Градској библиотеци „Карло Бијелицки” у Сомбору реаговало је и Библиотекарско друштво Србије које сматра да гашење свих 14 библиотечких огранака онемогућава 38.280 или 44,56 одсто становника града Сомбора, приступ књизи противно је законима, стандардима и правилницима из библиотечко-информационе делатности. Друштво са жаљењем примећује да градска управа показује небригу према најстаријој културној установи у граду, али да се оглушило и на дописе из Министарства културе.

– Овом неразумном одлуком имаћемо миноран финансијски ефекат и велике дугорочне последице јер укинуте библиотеке тешко могу поново да се успоставе – каже Јерковић. (Политика)

    Ко је на мрежи: 60 гостију и нема пријављених чланова