НАГРАДА СОМБОРСКОГ КЊИЖЕВНОГ ФЕСТИВАЛА МИЛОШУ ПЕТРИКУ

Четврти Сомборски књижевни фестивал и Градска библиотека „Карло Бијелицки“ Сомбор су у октобру 2018. године расписали конкурс за другу књигу аутора до 35 година. Према пропозицијама конкурса, рукописи су слати под шифром, а конкурс је закључен 31. јануара 2019. године. На конкурс је пристигло 20 рукописа, а жири у саставу Тамара Бабић, Бранислав Живановић и Драган Бабић је након вишеструког читања и дискусије, издвојио је три рукописа који су се наметнули својом зрелошћу, идејном заокруженошћу и целовитошћу: "Ентропија ничега" Немање Станојевића, "Млад си да се прославиш" Милоша Петрика, и "Слика града у српској поезији XX века" Александре Јовичић.

У наредној серији разматрања, жири је једногласно одлучио да на конкурсу Четвртог Сомборског књижевног фестивала награди рукопис "Млад си да се прославиш", Милоша Петрика. Награда, која се састоји из штампања награђеног рукописа и дипломе, биће уручена током Сомборског књижевног фестивала, који ће се одржати 10. и 11. маја текуће године.

Милош Петрик (Београд, 1985) је правник који се, осим писањем, бавио и радом у медијима и продукцијом компјутерских игара. Објављивао је у више домаћих и страних часописа и антологија, сарађивао је са Радијом Београд 202, учествовао више пута као сценариста на изложби Међународног салона стрипа у Београду. Објавио је збирку прича Сива хроника у издању Удружења љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ (2016). Бави се и књижевним преводом, и превео је књиге аутора као што су Дејвид Мичел, Наоми Алдерман, Кејти Китамура и Енџи Томас.

Рукопис "Млад си да се прославиш" комбинује краће и дуже приповедне форме, играјући на граници класичне кратке приче и флеш фикције, дајући пажњу овим облицима који су, иако све присутнији у савременој домаћој продукцији, и даље недовољно видљиви. Настављајући се на жанрове фантастике, научне фантастике, трилера и крими прозе из свог првенца, аутор помера границе ових жанрова комбинујући их са референцама из популарне културе, критичким освртима на савремено друштво, и опорим коментарима данашњег свега. Идући ка ефектном завршетку сваког појединачног текста, али и рукописа као целине, аутор се враћа традицији усменог приповедања које је у сржи кратких прозних форми, нарочито у причама које се ослањају на ефектне и упечатљиве дијалошке секвенце који додатно активира читалачку пажњу.

 

Ко је на мрежи: 86 гостију и нема пријављених чланова