ДОРОСЛОВО ИЗГУБИЛО ТРЕЋИНУ СТАНОВНИКА

 

Све више житеља Дорослова, некад великог села надомак Сомбора, одлази на рад у иностранство, па у овом месту готово да нема куће у којој неко од чланова фамилије, комшија или пријатељ, није већ негде преко границе. Сима Прибић, заменик председника Савета МЗ каже да је Дорослово насељено претежно мађарским живљем и да је за седам година изгубило 500 душа.

Према попису становништва из 2011. године, у селу је живело 1.570 житеља. Остали су овде само старији, да очувају домаћинство. Насеље сада нема ни 1.000 житеља, а већина кућа од њих 637, углавном је празна. Да није Срба прогнаних из Хрватске, БиХ и Рома, место би већ било пусто. Свака шеста-седма кућа је празна и оронула јер нема ко да их одржава.

- Око 80 одсто житеља Дорослова, 21 километар удаљеног од Сомбора, чине старији од 50 година. Млади са 20 година отишли су у иностранство, тамо раде и повремено дођу да обиђу родитеље и малобројну родбину. Већина остаје трајно у иностранству, каже наш саговорник.

Одлазак младих не чуди, с обзиром на то да је у Сомбору и околини привреда замрла, па је младима једини избор чекање на бироу, или посао плаћен по минималној заради. Већина се зато лако одлучује да хлеб заради у туђини. Уз мађарски или хрватски пасош и познавање језика, одлазак је много једноставнији.

Бебиситерке, неговатељице, медицинске сестре, кувари, конобари и грађевински радници су занимања која се најчешће траже у земљама Западне Европе. Најчешћа дестинација је Немачка, али одлази се и у Аустрију, Италију, Швајцарску, Холандију, Мађарску. У зависности од посла, месечно може да се заради од 900 до 1.300 евра и више.

Од оно мало младих који су остали у селу, већина обрађује земљу наслеђену од дедова и родитеља. Понеко ради у Сомбору, конобарише или плату зарађује радећи у локалној продавници.

Акош Ковач (28) бави се преузетништвом, има превозничку фирму и троје запослених.

- Остао сам у Дорослову због породице и друштва. Отац се бави продајом беле технике, а мајка има бутик - каже Ковач, не кријући да жали што село изумире.

Он додаје да већина радно способних обрађује 100-200 јутара земље, живи од пољопривреде и узгоја свиња. Каже да има доста младих који имају десетак јутара земље и једва преживљавају.

- Основна школа "Петефи Шандор" има 94 ђака, а у први разред уписано је свега њих петоро. Сваке године број ученика се смањује, каже Кристина Бења, директорка ове установе.

Житељи Дорослова се жале да у селу немају трафику, па тако не могу да купе ни дневну штампу. Дистрибутерима се кажу не исплати, па по новине морају до оближњег Стапара, удаљеног око осам километара или до Сомбора. У овом месту једино раде амбуланта, апотека, пошта и школа, док матична служба у МЗ ради једном недељно. Да би подигли новац са банкомата морају у Сомбор или Оџаке. (Вечерње новости)

    Ко је на мрежи: 58 гостију и нема пријављених чланова