У СОМБОРУ НА ЦЕНИ МАЊИ СТАНОВИ

 

Мада спада у војвођанске градова с најмањим просеком зарада, у Сомбору се и гради и продају се станови, а по подацима овдашњих агенција за промет некретнина, највише купопродаја забележено је у градском насељу Селенча, где је минимална цена новоизграђеног квадратног метра од 600 до 660 евра.

Управо због тога се више траже нешто старији станови, пошто је њиховом куповином могуће уштедети и 10 до 15.000 евра, јер се цена квадрата креће од 320 до 500 евра. Тако двособан стан површине од 60 до 65 квадратних метара у згради на Селенчи, старој десет и више година, стаје од око 20.000 до 27.000 евра. Најтраженији су мањи станови (једнособни) до другог спрата, а најтеже је продати велике станове због трошкова, наводе у овдашњим агенцијама. Отежавајућа околност за продавце је и спратност, па тако станови изнад четвртог спрата заиста тешко проналазе нове власнике.

У неколико агенција за промет некретнина истичу да станове у новоградњи купују углавном млади брачни парови, који се руководе рачуницом по којој уштеду приликом куповине просто „поједу” трошкови загревања уколико је стан прикључен на градску топлану, док добра изолација и грејање на гас у новим зградама дугорочно знатно боље штеде кућни буџет. Управо због тога и квадрати у новоградњи, чија је цена у просеку око 650 евра, и даље реалтивно брзо проналазе пут до срца и новчаника оних жељних свог крова над главом.

Станоградња у Сомбору у пуном је замаху и тренутно се у ширем центру града завршава неколико вишеспратница па, судећи по томе, кризе на тржишту некретнина у нашем граду нема. Инвеститори кажу да сваки нови стан или локал пре или касније нађе купца јер се нешто прода још у изградњи, док остатак нађе новог власника када се зграда стави под кров. Највише се купује на кредит, пошто и банке имају проблеме с плсаманом капитала, па су и камате нешто приступачније за оне који намеравају да тако обезбеде себи кров над главом.

Истина, и у том случају прво „плану” мање стамбене јединице, гарсоњере, једнособни и једноипособни станови, који су својеврсна „хит-роба” и када су у питању старије зграде, док су они већи, с три и више спаваћих соба, годинама на огласним просторима агенција за промет некретнина.

Пошто су житељи Сомбора у прошлости били далеко склонији индивидуалној градњи, огласне странице препуне су и породичних кућа, које, што због велике квадратуре, што због далеко захтевнијег одржавања, немају такву прођу на тржишту, иако цена једног квадрата оних најбоље очуваних и уређених ретко прелази 300 евра. За продавце је још поразнија ситуација уколико је њихова некретнина у неком од околних села, где се за свега неколико хиљада евра може пазарити пространа новија кућа с традиционално огромним окућницама намењеним баштама.

У том сегменту промета некретнина важи равило „што мање село – јефтинији и квадрат”, па се тако у Купусини или Телечкој до куће може доћи за свега 2.000 евра, док је у већим селима сомборског градског подручја, Стапару и Кљајићеву могуће ући у посед добре куће за још увек мизерних 5.000 евра, што је 1.000 евра скупље од оних у Бездану, који је, због близине Дунава и прелепог амбијента Великог бачког канала који протиче кроз њега, потенцијална туристичка Мека овог краја. (Дневник)

    Ко је на мрежи: 49 гостију и нема пријављених чланова