У СОМБОРУ ЗАБЕЛЕЖЕНО ДУПЛО ВИШЕ ПАЉЕЊА СТРЊИШТА НЕГО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

 

И поред упозорења, бројних апела и законске регулативе, паљење стрњишта је и даље опасна и вишеструко штетна појава на њивама, а према евиденцији Пољочуварске службе у Сомбору, у односу на прошлу годину, двоструко је увећано.

Иако је паљење биљних остатака, опасно и законски забрањено, Пољочуварска служба је на више од пет стотина хектара пољопривредног земљишта које се налазаи на територији града Сомбора забележила паљење стрњишта.

- Ове године има пуно више него прошле. Изгледа да је то због временских услова и свести грађана. Пуно више смо евидентирали. Имамо неких педесет пет паљевина, а на лицу места смо евидентирали једанаест пријава које даље прослеђујемо градској управи, истакао је Горан Томић, руководилац Пољочуварске службе града Сомбора.

Одлуком о заштити пољопривредног земљишта, усева, засада, пољских путева и канала на територији града Сомбора, прописана је забрана спаљивања жетвених остатака.

- Прописана је казна од 25.000 динара. Значи, одељење за пољопривреду и заштиту животне средине, након добијања записника од пољочуварске службе са познатим починиоцем издаје прекршајни налог на основу наведене одредбе. За сада имамо 11 поднетих прекршајних налога, а прошле године је било четири-пет, док је ове године знатно више, рекао је Предраг Чомба, правник у Оделењу за пољопривреду и заштиту животне средине градске управе града Сомбора.

Паљењем стрњишта знатно се утиче и на смањење плодности земљишта, која је према анализама Пољопривредне стручне службе у Сомбору последњих десетак година знатно опала.

- Органска материја у земљишту не само да минерализацијом прелази у облике који ће се у наредној сезони користити за исхрану биљака, него има и једну много важнију улогу а то је управо позитиван утицај на структуру земљишта – на водни капацитет, на ваздушни и на топлотни капацитет земљишта. Паљењем, не само да смо изгубили оно што нам се већ практично налази на парцели, него смо уништили и део живог света ког имамо у земљишту у тим површинским слојевима, објаснила је Јелена Иван, из Пољопривредне стручне службе у Сомбору.

Уз обавезно заоравање уситњених жетвених остатака, стручњаци препоручују и разбацивање вештачког минералног ђубрива, како би азот из минералног ђубрива био храна за микроорганизме и процес разлагање жетвених остатака био ефикаснији, а самим тим и плодност земљишта квалитетнија за наредну сезону. (РТВ)

    Ко је на мрежи: 38 гостију и нема пријављених чланова