В.Д. ДИРЕКТОР СОМБОРСКЕ ГИМНАЗИЈЕ ОДГОВОРИО НА ОПТУЖБЕ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА НСПРВ

 

Вршилац дужности директора Гимназије "Вељко Петровић" Сомбор, Душан Мишковић је као законски заступник ове установе, нашој редакцији упутио реаговање и одговор на оптужбе које су представници НСПРВ изнели на конференцији за медије одржаној 17. марта 2015. године, а потом и у свом саопштењу које можете прочитати ОВДЕ. Текст реаговања господина Мишковића преносимо у целости:

Као законски заступник Гимназије „Вељко Петровић“, а имајућу у виду интересовање дела јавности у вези актуелних догађаја у сомборској Гимназији и народну изреку „ћутање је одобравање“ имам потребу и обавезу да одговорим на неке од оптужби и инсинуације изнете у саопштењу и на конференцији за медије НСПРВ од 17. марта 2015. године.

Као законски заступник Гимназије „Вељко Петровић“, а имајућу у виду интересовање дела јавности у вези актуелних догађаја у сомборској Гимназији и народну изреку „ћутање је одобравање“ имам потребу и обавезу да одговорим на неке од оптужби и инсинуације изнете у саопштењу и на конференцији за медије НСПРВ од 17. марта 2015. године.

1. Законитост процедуре око избора директора и в.д. директора у Гимназији „Вељко Петровић“ су коначно потврдили надлежни инспекцијски органи својим извештајем од 12. марта 2015. г. У прва два извештаја инспектора јесу констатоване одређене мање неправилности које нису имале утицај на доношење одлука.
У трећем извештају, који је састављен након упорног подношења примедби од стране Јована Трифунова и на захтев Покрајнског инспектора, је, ипак, наложено понављање процедуре од момента поступања Конкурсне комисије. Након поновљеног поступка те неправилности су отклоњене и школски одбор је апсолутном већином гласова донео одлуку да се не изабере директор по конкурсу који је расписан у децмбру 2014. г. Како и зашто су поједини чланови Школског одбора тако гласали може само да се предпоставља, а моје мишљење је да је узрок у томе што је Јован Трифунов у последњих годину дана свог мандата чинио превише пропуста у неколико сегмената свога рада, а већина чланова Школског одбора је била свесна тих пропуста.

2. На функцију в.д. директора сам избаран као једини кандидат који задовољава законске услове и који је спреман да се прихвати обављања те незахвалне функције. Пре преузимања функције в.д. директора поднео сам неопозиву оставку на место председника Школског одбора управо из разлога да не дођем у сукоб интереса, што је Школски одбор констатовао на седници одржаној у дану када сам почео да обављам функцију в.д. директора. На истој седници је констатовано и да функцију председавајућег Школског одбора до скорог истека мандата обавља заменик председника Школског одбора.

3. Мада законом није прецизирана било каква сметња да в.д. директор буде активан члан синдиката, ја сам ипак, штитећи се евентуалног сукоба интереса, поднео оставку на место председника општинског одбора УСПРС, а та оставка је констатована на седници ове организације у петак, 13. марта, када је изабран нови в. д. председник до редовне скупштине која ће се одржати у јуну.
Што се тиче сукоба интереса, остаје чињеница да је бивши директор Јован Трифунов игнорисао званичано мишљење Агенције за борбу против корупције по којем се он налази у потенцијалном сукобу интереса, јер je руководиo установом где његова супруга предводи један од синдиката - НСПРВ. На основу тог мишљења он је био обавезан да обавести Агенцију о том потенцијалном сукобу, како би она пратила да ли је дошло до реализације тог сукоба интереса. Самим тим што то није урадио више од три месеца Агенција је покренула даље поступке, који ће сада вероватно бити обустављени пошто он више не обавља функцију директора. Ови поступци као и друге пријаве биће активирани уколико Трифунов буде поново изабран за директора, јер не застаревају тако брзо.
Чињеница да је бивши директор добио јавну подршку НСПРВ у целом случају, мада синдикати не би требало да се мешају у питања избора директора, указује да ту постоје елементи утврђивања одговорности и личног интереса, обе стране,  по том питању.

4. Позивање на екстерну евалуацију и оцене добијене на њој није коректно. Наиме, након извршеног спољашњег вредновања, на седници Наставничког већа је донет, готово једногласан закључак, да овај процес има мноштво мањкавости. У том изјашњавању је учествовао и тадашњи директор Јован Трифунов, па је након тога послао званичне примедбе Министарству просвете. Тада ми је незванично управо Јован Трифунов пренео информацију да сам добио јединицу за час, мада овај процес подразумева да се појединачне оцене не објављују. О недостацима ове врсте вредновања су написане књиге. Споменимо само чињеницу да је мене, као наставника физике, оцењивао неко ко је по звању наставник физичког васпитања, иначе дугогодишњи познаник бившег директора. У том податку се вероватно крије и објашњење како је Јован Трифунов, као тадашњи директор, наводно добио одличну оцену, мада је цела школа добила лошу оцену.

5. Што се тиче подршке у колективу, Јован Трифунов јесте имао више гласова на Наставничком већу, али то није била апсолутна већина како се наводи, јер за њега је гласало мање од половине запослених у школи. Имајући у виду да међу запосленима имамо десетак њих који су примљени по хитности поступка чији останак на радном месту директно зависи од његове воље,и да је Трифунов отворено претио суспензијама и кривичним пријавама (што већ има елемената мобинга) чак и члановима школског одбора на седницама покушавајући да их наговори да поступају онако како он сматра да је исправно, можемо да замислимо какав је однос имао према младим колегама који су тек почели да раде на основу двомесечних уговора. Да је био сигуран у подршку колектива Трифунов би дозволио представљање свих кандидата за директора на седницама НВ, а он је урадио супротно – спречио кандидате да представе себе и своје програме пред колективом. Можда је Јован Трифунов заборавио, али кад је својевремено преузео функцију директора тадашњи противкандидат је имао заиста апсолутну подршку у колективу (38 гласова на Наставничком већу, а Трифунов само 16 гласова), а тада му став колектива није био важан.

6. На крају, да се осврнемо и на питање стручности. У јавним наступима НСПРВ је изнет став да сада у Гимназији физику предају „неки грађани Сомбора“. Јавност треба да зна да в. д. директора на часовима физике једним делом замењују наставници које је раније ангажовао управо Јован Трифунов, а другим делом, најстручније могуће замене у овом тренутку: Славица Бељански, која јесте отишла у пензију као дугогодишњи професор физике у Гимназији и најуспешнији наставник физике из Сомбора и околине и др Ладислав Фекете, који као врстан хемичар може да, на одговарајући начин, предаје на мађарском језику нуклеарну физику која се сада обрађује и која је у великој мери повезана са хемијом. И једнима и другима покушавам да помогнем у овом прелазном периоду, јер није лако преузети одељење неколико месеци пред крај школске године и због тога одлазим мало чешће на њихове часове.

У сваком случају, имајући у виду образовање и школе које је завршио Здравко Ковач, нема сумње да он није особа која треба да се бави питањем компетености било кога, а посебно једног доктора наука и једне искусне и угледне наставнице физике у Гимназији.

Са друге стране, намеће се питање о којем би он требало да размишља. Како и са којим мотивима, неко ко двадесетак година није одржао ниједан час, може да заступа интересе просветних радника?, стоји у допису в.д. директора сомборске Гимназије.

    Ко је на мрежи: 172 гостију и нема пријављених чланова