МАТУРАНТИ ФАРМАЦИЈЕ, НАЈБОЉЕ ОДЕЉЕЊЕ СОМБОРСКЕ МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ У ПОСЛЕДЊЕ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ

 

У одељењу фармацеута Средње медицинске школе „Др Ружица Рип“ у Сомбору нема најбољег ђака, јер се сви истичу по нечему. Док једни имају све петице, други побеђују на државним такмичењима, а трећи су успешни у спорту и глуми. Ови матуранти најбоље су одељење сомборске Средње медицинске школе у последње две деценије, кажу њихови професори.

Најбољи су у школи још од прве године, када их је уписано 36. У одељењу нико нема статус најбољег ученика, свако предњачи у нечему.

Јелена Матковић била је републички првак из анатомије и физиологије, а Снежана Ковачић одмах је иза ње. Катарина Вуковић најбоља је у Србији из латинског језика, а Тамара Панић је друга.

Саша Сладић главна је мушка фаца у разреду са само пет момака. Првотимац је градског кошаркашког клуба, али не занемарује учење.

- И поред амбиција у спорту, желим да наставим школовање - каже Саша.

Са друговима из одељења Дејаном Кусонићем и Новаком Пањком звезда је школског кошаркашког тима који је био други на покрајинском такмичењу.

Јована Вишекруна и Маја Гајић су успешне глумице, чланице драмске секције која је победила на покрајинском и била трећа на републичком такмичењу. На полугодишту су у разреду 24 одлична ђака и 12 врло добрих.

Просечна оцена од 4,49 сврстава их међу најбоља одељења сомборских матураната и медицинских школа у Србији. Уверени су да ће и у завршној години поновити прошлогодишњи успех, када су, осим двоје врло добрих, сви били одликаши, а њих 23 имали петице из свих предмета.

- Наша школа јесте захтевна, али уопште није тешко бити добар ђак ако се има мотив, одговорно приђе обавезама и учи систематски, што већина и чини - каже Ксенија Свитлица.

Скоро сви намеравају да упишу факултете. За будућност и егзистенцију брину мање од вршњака, јер су шансе за запошљавање у тој струци веће него код других. Зато су, кажу, и уписали фармацеутски смер, вредно уче и надају се најбољем на пријемном на факултетима.
 
- Сви се надамо и желимо да се упишемо на буџет, зато вредно учимо од самог почетка, уверени да ће се то исплатити. Подстичемо једни друге и максимално се помажемо - каже Андреа Максимовић.

Милена Радовић, Тамара Панић, Снежана Ковачић, Ксенија Милојичић, Саша Сладић и већина њихових другара и другарица намеравају да студије наставе у Новом Саду.

Маја Гајић и још неколико њих пак планирају да након матуре стажирају и покушају да се запосле у некој државној апотеци.

- Углавном нам је свима жеља да посао нађемо у Србији, али сам, као и многи моји вршњаци, спремна да одем и у иностранство - каже Бранка Хлавач.

Иако годинама најбољи у школи, нису имуни ни на несташлуке. Два пута су неспоразуме са професорима решавали колективним одласком са наставе.

- Имају свој став и осећај за правду, изградили су здрав однос, међусобно су солидарни, нема зависти. Код нас се уписују најбољи ђаци, досад сам извела шест генерација и све су биле успешне, али ове девојке и младићи су по свему шлаг на торти - каже разредна Радинка Перишић, професорка хемије.

- Знање, труд и посвећеност требало би више да се цене. Једино тако можемо напред - поручују шампионке не кријући страх од тога да ли ће се њихов труд исплатити.

Живот у дому

Пола разреда, њих 16, смештено је у Дому ученика. Ту су још од прве године и дом сматрају другом кућом. Тако и слободно време углавном проводе заједно што им, како кажу, даје осећај да су сви једна сложна породица, а нису изостале ни школске љубави. „Често за викенд правимо журке или изађемо колективно, а другарице које живе у дому спавају код нас па смо готово нон-стоп заједно“, каже Јована Ћурић. Зато ће им, кажу, растанак тешко пасти. (Блиц)

    Ко је на мрежи: 174 гостију и нема пријављених чланова