МАЛИ БРОЈ СОМБОРАЦА НА ЈУЧЕРАШЊЕМ ПРОТЕСТУ ИСПРЕД "ПРОТЕИНКЕ"

 

Протест Сомбораца испред овдашње Ветеринарске установе „Протеинка“, тренутно једине фирме у Србији овлашћене да уништава отпад животињског порекла прве и друге категорије, поделио је судбину многих других облика испољавања грађанског незадовољства. Наиме, мада је најава протеста због несношљљивог смрада који се годинама унанад шири из погона ове државне фирме, а у организацији неформалног покрета „Тужба против кафилерије“ побрала неколико хиљада „лајкова“ и „ретвитова“ на друштвеним мрежама Фејсбук и Твитер, пред капијама УВ „Протеинка“ се окупило свега двадесетак, захваљујући пиштаљкама и вувузелама додуше неуобичајено бучних, огорчених Сомбораца.

Фото:Студио 5

– Цео живот провео сам на Селенчи и цео живот трпим овај грозан смрад – образлаже свој протестни активизам Срђан Михаиловић. – Агонија која деценијама траје најбољи је доказ да и поред реформи разноразних идеолошких предзнака заправо, као друштво, нисмо уопште одмакли од титоизма, јер се и даље држава, тачније појединци у њој, понашају онако како им се хоће, уопште не марећи за грађане – разочаран је Михаиловић, док његова суграђанка Марија Церовић однос државних органа према овом, сада већ вишедеценијском проблему Сомбораца види као својеврсну дискриминацију њеног града.

– Политичари нам поручују да ће учинити све за Србију и Београд, успели смо да градимо Београд на води, па не могу а да се не питам да ли је Сомбор уопште у Србији и да ли државу интересује ишта ван Београда – говори у даху једна од најгласнијих учесница јучерашњег протеста, уз опаску да се на овај вид грађанског протеста одлучила пре свега због тога што има унуче које јој је управо због смрада из „Протеинке“ добило бронхитис, за шта, како је рекла, има и доказе. Церовићка је нагласила и да је, очигледно у немогућности да преради сав животињски конфискат који свакодневно пристиже у једино српско предузеће задужено за његово уништавање, „Протеинка“ посегнула за мером простог закопавања животињских лешева на дубину од шест метара, чиме се додатно загађује животна средина свих Сомбораца.

Наташа Туркић, још једна од учесница протеста, која већ две деценије живи на Селенчи, делу града који је због близине погона сомборске кафилерије и најугроженији несносним смрадом који се и јуче ширио околином, није пропустила да упозори да нико од протестаната нема ништа против самих запослених у „Протеинки“, нити жели да они остану без посла.

– Не ради се о томе, већ о томе да ли требамо сви ми из Селенче да се преселимо, уместо да се надлежни постарају да се најзад реши овај проблем, који додуше одавно постоји, али који је ескалирао у последње две године. Заиста се питам како ћемо преживети ово лето, јер када отворите увече или ноћу прозор у намери да колико-толико расхладите стан, дођете у ситуацију да због одвратног смрада повраћате – згрожена је ова Сомборка.

Мада  протестанти, чије је испољавање незадовољства, без икаквих инцидената пратило и неколико полицајаца, нису ни имали намеру да се обрате рукводству „Протеинке“, могло се сазнати да је први човек овог предузећа, Борислав Томић, јуче био службено одсутан и тиме недоступан за коментар. Након получасовног изражавања свог протеста, огорчени Сомборци су се разишли уз поруку да неће одустати од борбе за ваздух без смрада из ВУ „Протеинка“.

Следе појединачне тужбе

Мада је зимус у организацији неформалне иницијативе грађана „ Тужбом против кафилерије“ прикупљено чак 5.500 потписа грађана Сомбора који се се сложили са оваквом врстом грађанске борбе за чистији ваздух, сва је прилика да ће евентуални судски епилог уследити тек након појединачних тужби.

– Својевремена петиција, оснажена са 5.500 потписа, упућена локалним властима, довела је до доношења закључка на Скупштини града да се ураде одговарајућа мерења квалитета ваздуха, али од зимус до данас, дакле после шест месеци, по том питању ништан ије урађено, па нам изгледа преостају само појединачне тужбе – каже Александар Сремац, један од челника протеста. (Дневник)

    Ко је на мрежи: 170 гостију и нема пријављених чланова