ЈЕДИНСТВЕНА САРАДЊА СОМБОРА И БАЧ-КИШКУН ЖУПАНИЈЕ

 

У скупштинској сали зграде Жупаније у Сомбору, у уторак 30. јуна, одржан је састанак представника града Сомбора и околних месних заједница са представницима пограничних места у Мађарској о наставку заједничке сарадње ради искоришћења културно-туристичких потенцијала Телечке лесне висоравни. Први састанак је одржан у Мађарској, а  састанк  у Сомбору организован је ради утврђивања јасних смерница даље сарадње, како би се приступило писању пројеката са којима би представници локалних самоуправа из Србије и Мађарске конкурисали код прекограничних ИПА фондова.

Отварајући скуп, Саша Тодоровић, градоначелник града Сомбора је учесницима састанка пожелео добродошлицу.

- Драго ми је да  постоји велико интересовање за ствари које нису толико позанте широј јавности, а имају велику значај за град. Двоструко сам заинтересован за ову тему.

Као градоначелник Сомбора верујем да је потребно препознати и у потпуности искористити потенцијале града и насељених места, а затим и као историчар будући да, ипак, говоримо о неким стварима које су овде пристуне хиљадама година. Ово је прича, која може показати како Сомбор има капацитет да успе захваљујући сопственим природним ресурсима – казао је Тодоровић и нагласио како је „на претходном састанку изнета оцена са којом се у потпуности слаже, а то је да Мађарска као чланица Европске Уније и Србија као кандидат за чланство, могу остварити обострану корист кроз сарадњу по многим питањима“.

- Верујемо да можете подржати наш пут ка чланству у Европској унији и да ће насељена места из Мађарске, али и из Хрватске, будући да се налазимо на таком географском и геополитичком положају, поделити своја искуства и пружити подршку приликом конкурисања код ИПА фондова –  рекао је градоначелник Тодоровић и присутнима пожелео успешан рад.

ОД ПОГРАНИЧНОСТИ-ДО ПРЕДНОСТИ

Атила Прибила, помоћник градоначелника града Сомбора за месну самоуправу, учеснике је информисао о закључцима са претходног скупа, одржаног почетком јуна у Мадарашу. Према његовим речима, „на нашем простору се налази изузетан природни ресурс, јединствен у свету, који омогућава увид у геолошку историју хиљадама година уназад.“
- То је оно што морамо искористити, а једна од идеја је да се изгради објекат  у којем би могле да се прикажу све специфичности природног ресурса, где би долазити студенти и научници да виде шта имамо – навео је Прибила.

Испред Жупаније Бач-Кишкун, присутнима се обратио Шандор Рауш (Rausch Sandor), потпредседник Жупаније Бач-Кишкун.

- Живот поред границе некада значи лакше, некада теже остваривање контаката, али управо та пограничност, нас у матичним државама, ставља у подређен положај. Ако будемо спретни, од подређености можемо да направимо предност. Покретање привреде заједнички је циљ са обе стране границе, покушавамо да унапредимо туризам. Лесна зараван која нас повезује је јединствена у свету и ако успемо да је начинимо светском баштином под окриљем УНЕСКО-а имаћемо снажан туристички потенцијал. Истина је да имамо јединствену ствар, али то је неће учинити атрактивном за туристе. Мислим да је важно да се формира партнерство између пограничних насеља, како би у будућности имали и заједнички туристички програм – казао је Рауш.

Након уводних обраћања домаћина и гостију, кратко предавање о специфичностима лесног земљишта и Телечке висоравни одржао је Слободан Марковић, редовни професор катедре за физичку географију на Природно-математичком факултету у Новом Саду.  

ГЕОТУРИЗАМ

- Скоро цео живот сам прашњав, јер се бавим истраживањем лесно-палеоземљишних секвенци. То звучи сложено, али је то све као добош торта. Дакле, то је ред леса, па ред палеоземљишта, које је у ствари некада било земљиште, али га је прекрио лес. У тим смењивањима леса и палеоземљишта су очуване палеоклиматске и палеоеколошке промене, које су се догађале током леденог доба. Наше лесно-палеоземљишне секвенце представљају најкомплетнији запис климе у Европи током последњих милион година, а Телечка висораван представља један од најпрецизнијих и најкомплетнијих извора информација за реконструкцију догађаја током задњих 130 хиљада година. Такво једно научно богатство ми на жалост не користимо. Постоји нешто што се последњих година развија у великој мери у свету, а то је геотуризам, који је један од најпросперитетнијих видова туризма, јер не захтева велика улагања, а уклапа се у већ постојећу туристичку понуду. Верујем у то да овај простор може да буде познат по томе, јер се код нас родио Милутин Миланковић, човек који је открио тајну леденог доба и та лесна прашина не треба да нас раздваја, него треба да нас повезује са суседима. Сигуран сам да је ово почетак једне велике авантуре, која ће довести  велики број људи на ово подручје и нашој посрнулој економији помоћи да људи на овом боље. То не може да се догоди без сталне едукације, јер људи морају да разумеју вредности које их окружују и којима располажу - објаснио је Слободан Марковић, редовни професор на Природно-математичком факултету у Новом Саду.

Састанку у Сомбору су присуствовали и представници Каћмара и Мадараша, као и музеја из Кечкемета, те Градског музеја Сомбор и месних заједница Риђица и Чонопља. Након саветовања у Жупанији, учесници састанка посетили су лесни зид у Светозар Милетић и  каштел у Риђици.

Ко је на мрежи: 64 гостију и нема пријављених чланова