ГРАДСКА ВЛАСТ ПРИПРЕМА ТЕРЕН ЗА УЛАГАЧЕ

Мада је деведестих година прошлог века Сомбор важио за један од најразвијенијих индустријских центара у тадашњој Југославији, крвави распад земље, а поготово дивља приватизација и привредна транзиција Србије, узела је свој стравични данак. Док је број затворених привредних субјеката и угашених радних места у реалном сектору експоненцијално растао, индустријска производња и просечна зарада малобројних Сомбораца, који су имали ту срећу да не заврше на берзи рада је драматично падао. Како каже Саша Тодоровић, градоначелник Сомбора који је на тој функцији тек нешто више од годину дана, нова варошка власт чини све не би ли привукла нове инвестиције, а у целом прегнућу се озбиљно рачуна на постојећу Индустријску зону. - Индустријска зона је велика рак рана Сомбора, пошто се у њу није улагало. Оно што смо ми у овом кратком периоду учинили је да смо појачали потенцијал електричне енергије и гасовода а у наредном периоду ћемо, ако ништа друго, изградити приступне путеве који ће повезати расцепкане парцеле – каже Тодоровић. - Новаца немамо да откупимо приватне парцеле, тражимо и ту модел уз помоћ којег бисмо дошли у позицију да потенцијалним инвеститорима понудимо могућност гринфилд улагања. Један од тих модела би могао бити такав да формирамо цену на основу тога колики порез плаћају, јер смо нашим суграђанима за такве парцеле разрезивали порез као за пољопривредно земљиште, а они га де факто користе као грађевинско. Градске власти имају и пројекат везан за постојећи пословни простор, који се из низа разлога не користи. Као пример Тодоровић наводи халу од неких 4.000 квадратних метара која је припадала италијанској фирми која је банкротирала, а има велика дуговања Граду Сомбору по основу комуналија. Намера је да се од Министарства привреде добије сагласност да се та хала отуђи и уђе у понуду самог града, пошто њена израда кошта таман толико колико италијанска фирма дугује за комуналије, а што је због банкрота тог привредног субјекта немогуће наплатити. - Страни инвеститори су заинтересовани за постојеће капацитете којима Сомбор располаже, а који нису били доступни у претходном периоду. Можемо да испарцелишемо, баш као што смо сада ушли у парцелизацију некадашње „Заставе специјални аутомобили“. Пре извесног времена је одржан састанак са представницима крагујевачке „Заставе аутомобила“, а ово би била њихова радна јединица. Дошли смо до тога да направимо условну парцелизацију и да понудимо већи број мањих објеката и тако привучемо потенцијалне инвеститоре – наводи Саша Тодоровић.
И поред дуге традиције индустријске производње, западна Бачка је ипак претежно пољопривредни крај, па аграр остаје генерално опредељење варошких власти. - Припремамо пројекат за оснаживање пољопривреде, и то тако да када почне овогодишња лицитација за издавање пољопривредног земљишта у државном власништву, наши мали произвођачи, регистрована пољопривредна газдинства, могу да лицитирају на мање површине, оне од пет, десет хектара, што би уз њихових десетак хектара било сасвим довољно за заснивање озбиљније производње. До сада се државно пољопривредно земљиште издавало претежно у парцелама од 100 или више хектара у комаду, било је злоупотреба, било је наравно и људи које смо били склони да називамо тајкунима, а они то у приниципу нису, већ нам је тешко да им одамо признање да су успешни. Тако да смо, надам се, успели да пронађемо неку меру у свему томе – закључио је градоначелник. (Дневник)

Сродни чланци

Ко је на мрежи: 108 гостију и нема пријављених чланова