СВЕТОСАВСКА СВЕЧАНОСТ У ЗНАКУ ПОЕЗИЈЕ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА

 

Након „Химне Светом Сави“ у извођењу Хора Педагошког факултета којим је дириговала доц. др Биљана Јеремић, поздравну реч гостима и учесницима ове свечаности упутио је декан проф. др Жељко Вучковић. Подсећајући нас на посланицу апостола Павла која каже да нам увек остају вера, нада и љубав, декан је указаона то да је љубав оно што превасходи и даје смисао свим другим вредностима. Наводећи речи једног теолога да „Бог није само одговор, Бог је и питање“, професор Вучковић је рекао да смо дужни да се питамо о суштинским вредностима наше егзистенције, и да је свака генерација позвана да даје свој одговор гледајући у прошлост, али и у будућност. Такође, истакао је чињеницу да мисија коју Факултет има школујући учитеље, васпитаче, библиотекаре и дизајнере медија у образовању, од Мразовићеве Норме до данас, показује да је достојан настављач традиције, дела и завета Светог Саве.

Овогодишњу Светосавску беседу о лику и трајању дела Светог Саве у нашем времену под називом „Удисаји Светосавља“ изговорио је проф. др Саша Марковић. По речима професора Марковића, Свети Сава симболизује борбу за идеју, хуманост, образовање и хришћанско упориште, која подстиче младост у сусрету са неизвесним, чинећи будућност могућом и налазећи своје место у њој.Он је истакао да је у години када Факултет обележава 240 година од оснивања Норме ово прилика да се покрену подсећања на неке од водећих просветитеља који су били чврсто ослоњени на учење Светог Саве. Професор Марковић је навео пример Николе Вукићевића, дугогодишњег управника учитељске школе у Сомбору, који је пре 150 година одајући пошту Светом Сави у Школском листуписао о томе да се „нетрпељивост и суровост“ којој Срби подлежу може победити једино „трпељивошћу и постојанством“. Говорећи о педагошком позиву као једином револуционарном позиву у стварању људи, а које у својој основи има Светосавље, професор Марковић је закључио да је част помагати будућим учитељима и васпитачима,јер ће„хумани и насмејани, јасни и искрени, узорни и вољени ширити радост међу децом, подсећајући их да је игра највећа вредност у којој нема разочараних и сујетних, унесрећених и заборављених“.

У уметничком делу ове свечаности стихове песама Алексе Шантића „Пред иконом Светог Саве“,„Пепео Светог Саве“ и „Свети Сава на голготи“ говорили су др Наташа Гојковић, студенткиња Сања Марјановић и Миливоје Млађеновић. Уз клавирску пратњу Марине Милошевић,песму Исидора Бајића „Све док је твога ока благог“ извеле су студенткиње Миона Илић и Оливера Болта, док је песму „Тавна ноћи“ Корнелија Станковића извела Миона Илић.Хор Педагошког факултета извео је и  народни напев „Ко удара тако позно“. Светосавску свечаност сценски и уметнички уобличио је Миливоје Млађеновић.Он је на самом крају рекаокако се не сме заборавитида су писменост свештенства, почетак школа, и писменост уопште у нас, вековима, Савина заслуга, и да треба да настојмо да у свим својим делањима којем су главне одлике човекољубивост, ученост, уметност, правичност и доброта очувамо дух Светосавља.

    Ко је на мрежи: 234 гостију и нема пријављених чланова