СОМБОР И СОМБОРЦИ ПРОСЛАВИЛИ 73 ГОДИНЕ ЖИВОТА У СЛОБОДИ

 

Дан ослобођења Сомбора, обележен је полагањем венаца на спомен обележја погинулих бораца и жртава Другог светског рата и Свечаном академијом.

Венце на спомен обележја погинулих бораца НОР-а, положиле су делегације Града Сомбора, СУБНОР-а, Војске Србије – Први центар за обуку Сомбор, Асоцијација жена Србије Градски одбор Сомбор, УГ „Коло српских сестара“, Друштва српско-руског пријатељства, борачких удружења, ГО Српске напредне странке, ГО Социјалистичке партије Србије, као и друге делегације.

На споменик бораца Црвене армије цвеће је положио Сергеј Парубин, помоћник војног аташеа Амбасаде Руске Федерације, делегација Града и друге делегације.

На споменик жртава бугарске националности венац је положио Милчо Игнатов, војни аташе у Амбасади Републике Бугарске и делегација Града Сомбора, док су на споменик жртвама фашистичког терора цвеће заједно положили представници Града, СУБНОР-а и  представници амбасада Русије и Бугарске.

На Свечаној академији, приређеној у великој сали Скупштине града, присутнима се обратила градоначелница Сомбора Душанка Голубовић, која је истакла да је обележавање Дана ослобођења од великог значаја.

- 21. октобар 1944. године један је од најзначајнијих дана у историји нашег града, јер је тог дана град Сомбор извојевао своју победу и своју слободу у Другом светском рату. У томе су несумњив допринос дали наши суграђани, Сомборци и други припадници наше тадашње државе и представници совјетске Црвене армије. Обележавање овог датума је од великог значаја, јер одговорно друштво можемо бити управо и само онда када смо спремни да ценимо  све оно  што појединци чине у општем и заједничком интересу. Нарочито у оваквим ситуацијама када су дали свој живот или своје здравље за нашу данашњу слободу која је омогућила привредни и економски развој, очување наше културе и образовања, казала је градоначелница и најавила обележавање Батинске битке 11.  новембра и  поновно отварање Музеја Батинске битке.

- 11. новембра 2017. године, отворићемо музеј који је деценијама био запуштен, урушен и у неодржаваном стању. С обзиром на чињеницу да смо држава и друштво које брине о себи и ради на себи и поштује своју историју и традицију ово ће за нас свакако бити значајан догађај. Захваљујем се што сте данас дошли, надам се да ћете доћи и 11. новембра и да ћемо сваке године одати пошту свима онима чије плодове и данас уживамо, истакла је Голубовић.

Присутнима се обратио и Петар Грабеж, председник Градског одбора СУБНОР-а који је свим грађанима Сомбора честитао 21. октобар.

- Нема ништа лепше за једно друштво у целини, него да живи и развија се у миру и слободи. У темеље слободе многи наши суграђани уградили су своје животе и ми се данас поклањамо њиховим сенима, казао је Грабеж.

На Свечаној академији Градоначелница је уручила захвалнице Јовану Вукобратовићу, члану председништва СУБНОР-а и председнику Месног одбора у Бачком Брегу и МО у Кљајићеву.

Уручена је и Октобарска награда, као награда за трајно животно дело доктору књижевних наука Миливоју Млађеновићу.

Захваљујући се на награди др Млађеновић се захвалио, дивном сомборском свету.

- Наградили сте ме и дали ми највећу почаст коју овај град пружа, па ћу ја са своје стране колико будем могао, знао и умео и даље у својим пословима и данима гледати да увек радим за добро људи и  овога града. Величаћу оно што овај град има, а други немају. А има – чврст темељ јер је саздан сав од слоге…, казао је др Младеновић и навео уметнике по којима је Сомбор познат.

- Сомбор је свет за себе, град који вековима одолева беди свакодневности, који се одупире кобној уобичајености у сваком погледу. Стварност никада није идеална – као ни ми сами, али ће борба против ћифтинског духа и мишљења остати циљ којем ћу тежити. Ово је за мене највеће  признање у животу и молим вас – не очајавајте никад – лењост и равнодушност су убиствене. Воља за стварањем је спасила племенити град Сомбор, рекао је захваљујући се на награди др Миливоје Млађеновић.

Осим домаћина – представника скупштинске и извршне власти и СУБНОР-а, Свечаној академији присуствовали су представници амбасада Руске Федерације и Републике Бугарске, Војске Србије – Први центар за обуку – Сомбор, покрајински посланици, представници Западнобачког управног округа и општина округа, Полицијске управе Сомбор, верских заједница, борачких организација и удружења, јавних предузећа и установа, удружења грађана, основних и средњих школа и други гости.

У уметничком делу програма учествовали су ученици Музичке школе „Петар Коњовић“ и  ученици Гимназије „Вељко Петровић“.

Реч, две о добитнику Октобарске награде (из образложења предлагача Михајла Несторовића, управника Народног позоришта Сомбор)

Миливоје Млађеновић доктор књижевних наука, рођен 11.05.1959. године у Бијељини, дипломирао на Филолошком факултету у Београду (1982), магистрирао на Педагошком факултету у Сомбору (2002), а докторирао на Филолошком факултету у Београду (2007).

Тренутно у звању доцента на Педагошком факултету у Сомбору, скоро цео радни век од 1983. године до данас, провео је у култури града Сомбора, као стваралац, активни учесник и менаџер. У младости је био ангажован као организатор књижевних програма у дому омладине, те у листу „Покрет“, Радио Сомбору и на страницама часописа „Домети“.

Највећи допринос култури града Сомбора Миливоје Млађеновић је дао као управник Народног позоришта Сомбор, а потом и као драмски писац. Период у којем је управљао сомборским Народним позориштем (1989-2000) рачуна се у историји српског позоришта, и памти у јавности, као обновитељски период снажног продора модерних позоришних струјања упркос немаштини деведесетих. Такође  упамћен је и као утемељивач јединствене манифестације „Позоришни маратон“ која траје пуних 25 година.

Након сомборског Народног позоришта Млађеновић је седам година управљао националним позориштем СНП у Новом Саду и у том периоду водио Стеријино позорје као најзначајнију фестивалску институцију. Добитник је бројних награда за свој уметнички и друштвени ангажман, и то: „Никола Петровић Пеца“ (1996)-за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији;

Златна повеља „Лаза Костић“ за најбољу новинску репортажу на Међународном фестивалу репортаже „Интерфер“ (1997);

Награда за позоришни есеј за позоришном фестивалу „Дани Миливоја Живановића“ у Пожаревцу (2001);

Награда „Сима Цуцић“ за најбољу књигу из области науке књижевности за децу (2017).

    Ко је на мрежи: 84 гостију и нема пријављених чланова