ПИСМО ЧИТАЛАЦА: МЕДИЦИНСКА СЕСТРА ИЗ СОМБОРА СЕ ОБРАТИЛА ПРЕМИЈЕРУ

 

У нашу редакцију стигао је текст Гордане Узелац, медицинстре сестре из Сомбора, који преносимо у целости:

Поштовани премијеру Александре Вучићу,

Обраћа вам се само јесна обична медицинстра сестра из малог града на северу Србије. Приметили сте масовну појаву грешака која је заступљена у здравству, грешака понекад са смртним исходом. Да ли сте се запитали засто је то тако?

Ајде за тренутак да оставимо све ружне речи које су се провлачиле по штампи везано за целокупан здравствени кадар и да се за тренутак сложимо да у здравственом систему има озбиљних проблема, који ће ако се ускоро не реше довести до потпуног колапса у самој организацији. У здравству имамо озбиљних пропуста,грешака, али само дрзава треба да сноси одговорност за то. Слозићете се да имамо јако мали број медицинског особља, почев од болничара, медицински сестара,лекара...тај степен оптерећености када уместо једног посла извршавате десет, неминовно мора довести до катастрофалних последица по пацијенте, а они би требали да су нам најбитнији. Медицински кадрови, свих струка нам беже из земље, ЗАШТО? Да имају солидне услове за рад, да имају времена да се посвете пацијенту колико му је потребно и да су плаћени за свој рад, као што нису, то се неби дешавало. Нико не бежи из своје земље, нико не оставља своје породице зато што воли, већ зато што је приморан...

Знам да ће се моје колеге сложити самном, кад кажем да се од хуманости не живи, ово је хумана професија, али не плаћа рачуне нити купује хлеб... Имате ли евиденцију колико је врхунских медицинских сестара отишло само током ове године за немачку, да чувају, купају, кувају за немачке пензионере? Правимо ли ми то сиромашну радничку класу (да не кажем робове) који путују трбухом за крухом?

Ово је стање, које не трпи више одлагање, животи људи су у питању... Заборавимо демагогију и кренимо у АКЦИЈУ! Не од нове године, него сад, јер до нове године оваквим начином рада биће много још смртни случајева, погрешних дијагноза, погрешних терапија...

Помозите ми да разумем, зашто је моја плата, као медицинске сестре у смени, са стажем од преко 12 година, у просеку 35000 динара и зашто ми је топли оброк урачунат у то? Надам се да није због тога да би деловала приближно солидно, јер ако одузмемо топли оброк или можда и регрес (ако још увек постоји), драги премијеру, па моја плата ми онда дође прави минималац. Могу ли ја или моје колеге да живимо од тога? Могу ли ја са тим минималцем да се храним? Могу ли са тим минималцем да радим смену од 12 сати? Може ли смена да траје 12 сати, иако је по већини болница та пракса одавно устаљена?  Могу ли ја тако снабдевена, да радим 10 послова уместо једног за који сам плаћена, могу ли ја да дигнем главу од папирологије са којом сам затрпана, могу ли ја да видим коначно пацијента и да му посветим време? На крају, могу ли ја да будем љубазна и насмејана, док ме тај пацијент са нестрпљењем чека, јер трпи болове, јер му треба превити рану, одвести га до тоалета итд. Могу ли? Волим свој посао, своју земљу и само зато сам још увек ту. Чекам, чекам оно боље обећано сутра које не долази. Повећање од 5% или 10% кад израчунате колико је то са овим минималцем од плате, не значи скоро ништа. Баш ништа, јер и оних 10% што нам је скинуто није нам враћено, а да се не смејемо повећању.

Драги Премијеру, замислите кад би само на један дан, само један дан избио масовни штрајк медицинара свих кадрова, на глобалном нивоу. Можете ли замислити? Можете ли замислити кад би анестетичарка изашла из операционе сале и тај дан штрајковала, инструментарка исто, сестра са одељења прекинула давање терапије, сестре из коронарне јединице изашле и напустиле пацијенте, екипе хитне помоћи, возачи, пратиоци пацијената, неговатељице, лекари и сви други, апсолутно сви! Колико би жртава однео један такав дан, један дан штрајка? Јесте ли замислили? Такав дан никад неће доћи, јер нас за наше пацијенте веже положена заклетва, хуманост и закон, и зато је наш штрајк немогућ. Ваши предходници су увек играли на ту карту, ви немојте. Немојте ако волите ову земљу, овај народ, наше пацијенте, ако волите Србију...

Потребно је направити услове које имају болнице у иностранству, па онда радити по њиховим системима, уколико су признати и бољи. Створите услове сестрама и лекарима за рад, запослите више кадрова где треба, смањите ту оптерећеност послом, нека свако ради за оно што је плаћен и грешке ће се већ у почетку преполовити. Дајте људима праве плате, посебно им обрачунавајте топле оброке, исплатите их како треба, да не би морали тражити додатни посао како преживљавали и тиме угрожавали животе пацијената долазећи преморени на посао.

Премијеру, нема АЛИ нема демагогије, нема камера, нема обећања, нема изговора због буџета и слично. ЖИВОТ ЈЕ САМО ЈЕДАН И ОН ЈЕ ЈЕДИНО БИТАН. СПАСИМО ЖИВОТЕ!

Ауторка је текст објавила и на свом Фејсбук профилу, а до момента објављивања на нашем порталу, текст је са њеног профила шерован чак 84 пута.

    Ко је на мрежи: 46 гостију и нема пријављених чланова