ДОДЕЛОМ ПРИЗНАЊА И ЗАХВАЛНИЦА, ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА

Поводом 8. новембра – Дана просветних радника у великој сали Скупштине града организована је пригодна свечаност на којој је просветним радницима уручено признање „Аврам Мразовић“, захвалнице и новчана награда.

Признање „Аврам Мразовић“ установљено је 2015. године и додељује се просветним радницима са територије града Сомбора за ангажман који доприноси подизању стандарда кроз иновативан рад у предшколском, основношколском и средњошколском образовању.

На овогодишњем конкурсу за доделу признања надлежна Комисија је одлучила да се признање „Аврам Мразовић“ у области предшколског образовања додели васпитачици Предшколске установе „Вера Гуцуња“ Милици Влаисављевић, у категорији основношколског образовања и васпитања Драгици Кнежевић наставници историје и географије у ОШ „Лаза Костић“ у Гакову и у категорији средњошколског образовања и васпитања овогодишње признање „Аврам Мразовић“ додељено је Нади Плећаш, професорки Средње економске школе у Сомбору.

Признање и захвалнице награђеним просветним радницима уручила је градоначелница Сомбора Душанка Голубовић која је учитељима, васпитачима, професорима и наставницима честитала Дан просветних радника и истакла да овогодишња прослава причињава још веће задовољство, с обзиром да ове године прослављамо 240 година од оснивања НОРМЕ, што је један веома значајан датум не само у сомборској, већ у целокупној Српској историји.

- Признање „Аврам Мразовић“ има за циљ да оживи лик, дело али и идеју и визију овог човека који је заслужан за оснивање ове институције. И када причамо о образовању у Србији, тада увек и чујемо да је оно уствари и почело оснивањем Норме у Сомбору. Чему нас онда учи лик и дело Аврама Мразовића? Са једне стране то је свакако улога које просветитељство тј. образовање има на све будуће генерације, које за оним просветним радницима који у неком моменту дају свој допринос и раде на његовој реализацији, остаје. Томе нас најбоље учи Аврам Мразовић захваљујући коме данас можемо да говоримо не само о образовању него и о Српском образовању и очувању идентитета једне националне заједнице. Са друге стране порука коју лик и дело Аврама Мразовића поручује, јесте љубав према свом родном граду, који се одлучио да свој живот и рад, иако је био светски човек,  посвети свом граду Сомбору, те зато данас можемо да причамо о образовању Срба које је почело управо овде у нашем граду, истакла је Душанка Голубовић. Она је указала да награда „Аврам Мразовић“ има за циљ да награди све оне просветне раднике који су уложили напор више, који су унели свој додатни ентузијазам али и своју визију како треба да изгледа будућност Србије, будућност Сомбора и који су кроз ту визију успели да укључе ученике и обуче их и оспособе више, другачије и боље можда од неке друге деце.

- Са друге стране ова награда треба да афирмише и друге просветне раднике да воле наш град и да увек  ту љубав усађују у децу, ученике и све оно што заједно стварамо и радимо. Јер без обзира колико се то нама чини да није битно, јако је важно да сви заједно одрастамо у једној позитивној атмосфери у којој ће наша деца осетити припадност овој заједници и осетити срећу одрастањем управо у њој, истакла је градоначелница Сомбора. Она је додала да очекује да идуће године у сарадњи са Православном црквом и Православном црквеном општином Сомбор, зграду Препарандије поново приведе намени у просвети како би Сомбор постао центар за стручно усавршавање просветних радника, те да се тако и институционално да даљи допринос развоју образовања.

Свечаности поводом Дана просветних радника присуствовали су просветни радници предшколског, основношколског и средњошколског образовања, представници Школске управе Сомбор, Педагошког факултета, верских заједница и представници свих органа локалне самоуправе у Сомбору.

У уметничком делу програма учествовали су Хор музичке школе „Петар Коњевић“ и ученици ОШ „Аврам Мразовић“.

МИЛИЦА ВЛАИСАВЉЕВИЋ Педагошку академију завршила је 1979 године у Петрињи, Република Хрватска, прво радно искуство стицала је у дечијем вртићу у Сиску, потом у Петрињи, а од 1996 године живи у Сомбору и ради као васпитачица у Предшколској установи „Вера Гуцуња“. Васпитачица Милица планирајући васпитно образовни рад поштује принцип индивидуализованог начина рада. Учи децу, пре свега, основним животним вредностима. Сваку ситуацију, било да се дешава у вртићу, било ван њега, користи као прилику за учење и развој.

Милица је по мишљењу колега, поред стручности коју неоспорно поседује, топла личност, пуна ведрине, полетности, истраживачког духа, спремна за реализацију свих иновативних идеја, увек спремна за сарадњу, помоћ у професионалном и у људском смислу, посвећена свом раду у потпуности, која је једнако сада као и на почетку свог рада, надахнута најплеменитијем и најлепшим послом којим се бави и љубављу према деци.

ДРАГИЦА КНЕЖЕВИЋ Педагошку академију завршила у Бања Луци 1986 године, на групи за историју и географију, стручни испит је положила четири године касније.

Наставник историје и географије је у основним школама „Лаза Костић“ Гаково и „22.октобар“ Бачки Моноштор. На својим предавањима настоји да заинтересује ученике за научне проблеме и градиво, да их усмери на рад и детаљно истраживање узрока и последица географских појава и процеса. Личним примером показује да је преко потребно подстицати ученичке способности, неговати идеје, обраћати пажњу на ученичке резултате.

Мисија којом се води у свом педагошком и просветном раду можда је најбоље илустрована њеним речима: „Излазиће велики људи из моје школе, гаранција за то су наша опредељења: спремност да се и сами мењамо и будемо носиоци квалитетних новина, да у процесу рада и образовања знатно више пажње посвећујемо даровитим ученицима и стварамо климу потребе , а не присиле у образовању, у овом случају у изучавању историје и географије. Верујем у своје опредељење, јер су постигнути резултати најбоља потврда њихове основаности“ речи су Драгице Кнежевић, награђене наставнице у категорији основних школа.

НАДА ПЛЕЋАШ Рођена је у Госпићу у Лици где је завршила основну и средњу школу, а 1988 године образовање наставља у загребу на Филозофском факултету где је студирала историју и филозофију. Због избијања рада у Хрватској, у ком јој је страдао дом, са породицом је избегла на територију Републике Србије у град Нови Сад, где је наставила студирање и дипломирала 1994 године.

Радила је у основној школи у Стапару  1995 године а у Средњој економској школи ради као професор историје већ пуних седамнаест година. Од првог радног дана своје стручно знање и енергију посветила је ученицима кроз редовну наставу и ваннаставне активности – такмичења, квизове знања, радионице, екскурзије, стручна путовања…, а све време се стручно усавршавала и дала свој допринос управљању и утврђивању развоја школе ангажманом у Школском одбору, школским тимовима ЕТОС и тиму за израду Школског развојног плана, водила радионице у оквиру различитих пројеката.

Оно што је посебно краси, јесте да истом преданошћу којом припрема такмичаре, припрема и материјале за наставу, прилагођава методе и пружа подршку оним ученицима који имају различита ограничења и који без подршке не би могли да напредују. Њима Нада пружа наду.

 

    Ко је на мрежи: 62 гостију и нема пријављених чланова