СОМБОРСКА "ЦРВЕНА ЗВЕЗДА" И ЗВАНИЧНО УГАШЕНА

 

После 13 година од приватизације, сомборско друштвено предузеће за производњу рукавица и аутопресвлака „Црвена звезда” и званично је престало да постоји.

Наиме, овдашњи Привредни суд је након деценију и по агоније ове некада успешне фабрике на ободу града формално огласио закључење стечаја, што уједно представља основ за брисање из привредног регистра фирме коју, не само Сомборци, доживљавају и као прву жртву српског приватизационог модела.

Друштвено предузеће „Црвена звезда” приватизовано је давне 2003. године, када су најбољу понуду, у висини од 1,3 милиона динара, на аукцији у Новом Саду дали чланови Конзорцијума „Панонија” који су чинили Душан Ђермановић, Игор Сабо и Антун Каић, који је иначе као кадар ЛСВ био високопозиционирани функционер у сомборској градској власти. Готово истовремено су почеле приче о томе да је цела трансакција куповине сомборског друштвеног предузећа обављена новцем „испумпаним” из некада силног новосадског трговинског предузећа „Звезда”, а у цело ово замешатељство уплетено је и сремскомитровачко „Агросеме”.

Случај, поводом којег је убрзо покренута и тужилачко-полицијска истрага и који никада до краја није потпуно расветљен, и поред боравка појединих чланова конзорцијума у истражном затвору, означио је потпуну пропаст овог индустријског погона, који је своје батргање, након раскидања приватизације 2006. године наставио под руководством од државе именованих менаyера.

Колико су представници државе били успешни у бизнису производње рукавица и аутопресвлака, довољно речито говори податак да ова фирма, услед недостатка средстава, није успела ни да уђе у стечајни поступак, па самим тим ни да пошаље своје раднике макар на евиденцију Националне службе за запошљавање. На крају је трошкове покретања стечаја платила тадашња Општина Сомбор, последњих 60 радника је упућено на авиденцију НСЗ, након чега су фабричке хале волшебно очерупане, машине нестале, убрзо је покидана столарија, инсталације, а фабрика и физички нестала.

Дубина пада сомборске привреде, којем је фабрика рукавица и аутопресвлака „Црвена звезда” била можда и најсликовитији весник, може се измерити простом чињеницом да је у економији Сомбора и његове околине је 1989. године било запослено 31.212 радника, да би 2000. годину овај град дочекао са свега 16.930 запослених. Буразерска приватизација на српски начин, чему је „Црвена звезда” архетип, свега седам година касније је број радника свела на 10.000 у привреди, да би се тек последњих година ова тенденција зауставила, што скептици карактеришу тиме да је у овдашњој привреди, пре свега кроз процес приватизације, уништено што се уништити дало, па ни не постоје фирме које би својом евентуалном пропашћу могле да даље смање број оних који хлеб свагдањи зарађују у привреди.

Стечајни поступак у „Црвеној звезди” је формално закључен 10. јануара 2017. Током претходних година одржано је неколико рочишта и обезбеђена исплата само према једном разлучном повериоцу - Војвођанској банци. Како стоји у решењу сомборског Привредног суда, у октобру прошле године стечајни управник је доставио обрачун исплате разлучног повериоца Војвођанска банка АД у износу од 2.502.926 динара, док за преостале повериоце није било средстава. (Дневник)

    Ко је на мрежи: 85 гостију и нема пријављених чланова