НА ПЕДАГОШКОМ ФАКУЛТЕТУ ОДРЖАНА ТРИБИНА ПОСВЕЋЕНА ЈУБИЛЕЈУ ОД ОСНИВАЊА МРАЗОВИЋЕВЕ "НОРМЕ"

 

У уторак, 8. маја 2018. године, у спомен-соби Норме и Препарандије одржана је трибина посвећена годишњици покретања прве школе за образовање српских учитеља под називом „240 година од оснивања Мразовићеве Норме“. Том приликом присутнима су се обратили декан сомборског Педагошког факултета проф. др Жељко Вучковић и проф. др Саша Марковић.

Проф. др Жељко Вучковић је у свом обраћању истакао да у богатој повесници српског образовања град Сомбор заузима часно место лучоноше српске просвете и престонице српских учитеља, јер је заслугом Аврама Мразовића 1. маја 1778. године основана „Норма“, школа за образовање учитеља на српском језику, која је пролазећи сложене преображаје сачувала континуитет своје педагошке и културне мисије до данашњих дана. Професор Вучковић је рекао да се историја наше школе од Мразовићеве „Норме“, преко Препарандије, до савременог Педагошког факултета може сабрати у две кључне речи: идентитет, као самосвест и оданост своме језику, духу и култури, и модернизација, као отвореност за тековине просвећености, научног и цивилизацијског развоја. Такође, навео је да је драгоцен допринос сомборског училишта изградњи професионалног хабитуса, угледа и достојанства српских учитеља, те да је 240 година школовања учитеља традиција коју Педагошки факултет са поносом наставља. Ако се узме у обзир чињеница да су „Норма“ и Препарандија у јасном модернизацијском кључу школовале учитеље од 1778. године до данас, и да су континуитет и самосвест нешто што одређује идентитет поједница и нације, може се рећи да је „Норма“ у темељу новосадског Универзитета, закључио је професор Вучковић. Он је упознао присутне и са активностима које су планиране поводом прославе овог јубилеја изузетно значајног за српску просвету и културу: у згради Ректората Универзитета у Новом Саду 12. маја ће бити отворена изложба поводом ове годишњице, а биће штампан и каталог, Међународни фестивал науке и образовања који организује Универзитет у Новом Саду ће бити у знаку Мразовићеве „Норме“, биће одржано неколико скупова и предавања у амфитеатру Ректората Новосадског универзитета, на концерту у Сомбору ће наступити студенти Академије уметности из Новог Сада, једна седница Сената Универзитета у Новом Саду ће бити одржана на Педагошком факултету, проф. др Саша Марковић ће написати монографију посвећену „Норми“, у једном броју часописа Норма биће објављени текстови о овом јубилеју, а 15. новембра у сомборском Народном позоришту биће одржана завршна свечаност уз позоришну представу.

Проф. др Саша Марковић је дао историјски приказ контекста у оквиру ког је настала Мразовићева „Норма“, и скренуо пажњу на догађаје који су били везани за оснивање учитељског течаја. Реч је о периоду друге половине 18. века, времену геополитичког и духовног превирања, када су се нове идеје под снажним утицајем хуманизма и ренесансе претвориле у просветитељски правац. Професор Марковић је рекао да је стварање система образовања значајан искорак у стицању идентитета једног народа. Ослањајући се на традиционалне вредности, просветитељтво је довело до модернизације образовања код Срба. Аврам Мразовић и Теодор Јанковић су истицали потребу да се уведе обавезно основношколско образовање, те је формирано три типа школа: тривијална, нормална и главна школа. Заслугама Аврама Мразовића 1778. године основана је „Норма“ - прва школа за образовање српских учитеља. По речима професора Марковића, Аврам Мразовић је увео примену Фелбигерових упутстава у школе, као и нову дидактику која подразумева фронтални рад са децом, са акцентом на лични пример. Учитељи у школама су били истакнути интелектуалци, а велики узор за школовање деце тог времена био је Доситеј Обрадовић. „Норма“ се због одређених геополитичких проблема угасила 1811. године, да би се већ наредне 1812. године у Сент Андреји отворила Препарандија. Професор Марковић је истакао да имамо континуитет идеје о насушној потреби образовања за очување идентитета, а која је утемељена са „Нормом“. Током почетних година рада, у „Норми“ су неговане моралне вредности из хришћанства, па је већина наставне грађе била везана за православље, док је мањи део наставне грађе био искорак ка модерним принципима дидактике и образовања. На тај начин су се неговали и национални идентитет и космополитизам. За идентитет једног народа нема значајније идеје од образовања и наде да то образовање нуди ширину погледа и уравнотежен приступ, закључио је професор Марковић.

    Ко је на мрежи: 47 гостију и нема пријављених чланова