СОМБОРСКО ЗЕЛЕНИЛО КРОЗ ИСТОРИЈУ И БРОЈКЕ

Сомборско зеленило јесте оно по чему се наш град препознаје. Импозантно на око, али још више исказано у хектарима и километрима - четири градска парка и зелене површине од 10 хектара, као и десетине километара дрвореда, у којима је највише бођоша. - Сомборске улице дуге су 120 километара, а градски дрвореди 121 километар, каже Милана Вејин, пејзажни архитекта у ЈКП "Зеленило" Сомбор. - Биљка је живо биће и она има свој животни век. Тако и наши дрвореди, па се зато планира њихово обнављање, односно замена старих и болесних стабала са новим, младим садницама и, за почетак, планирана је обнова у неколико улица, каже Вејинова. Ове приче о сомборском зеленилу не би било да није било мудрих Сомбораца, који су пре 150 године почели планско озелењавање града. Прво дудом, затим јоргованом, багремом, тополама и платанима. Постојао је и баштенски одбор који је бринуо о озелењавању града. - Највећи талас планског озелењавања града био је почетком деведесетих година XIX века, када је градоначелник Сомбора био Чихаш Бене. Захваљујући њему, у град је стигло неколико хиљада младица, тада на овим просторима непознатог дрвета, кога су Сомборци назвали бођош. На градским улицама данас је око 7.500 стабала бођоша, од укупно 18.000 колико има стабала у препознатљивим сомборским дрворедима. Тих година, тачније 1898. године, настао је и парк испред Жупаније, који је сађен у француском или необароком стилу, каже сомборски хроничар Милан Степановић. У Сомбору скоро и да нема улице без препознатљивих дрвореда, а у оним ширим и значајнијим улицама раскошни бођоши направили су прве зелене тунеле. (РТВ)

    Ко је на мрежи: 118 гостију и нема пријављених чланова