ПРВА ПОШТА У СОМБОРУ ОТВОРЕНА КРАЈЕМ 18. ВЕКА

 

У низу догађаја из богате историјске прошлости Сомбора, посебно место заузима отварање прве поште на овим просторима још крајем 18. века. У једној од две зграде преостале из турског времена, на углу данашње Улице Ернеста Киша и Венца војводе Петра Бојовића, 1. септембра 1789. године отворена је прва пошта којом је, у приватној режији, руководио Берталан Волф.

Он је родоначелник породичне лозе која је кроз низ генерација пружала Сомборцима поштанске услуге и ову варош чинила значајним поштанским чвориштем на Балкану.

Волф се прихватио одговорне дужности да за поверени поштански посао обезбеди људе, кола и коње за преношење писама, пакета и новца. Таксу је, по важећој тарифи, наплаћивао од корисника поштанских услуга. Намесничко царско-краљевско веће у Будиму је 14. августа 1789. године упозорило Бачко-бодрошку жупанију, чије је седиште било у Сомбору, да ће увођењем нових поштанских линија, од Суботице преко Сомбора, до Бездана и Осијека, од Сомбора преко Гакова, до Гаре и Баје, бити ојачана веза између Сегедина и Суботице, па је у Хоргошу отворена поштанска станица. Све дистрибутивне линије су почеле с радом 1. септембра 1789.

Због што бољег обављања посла, “пошмајстор” је од града Сомбора бесплатно добио 15 јутара ливаде на Буковцу за испашу и припрему сена за поштанске коње. За транспорт писама и пакета, како сведочи за “Војвођанске приче” Милан Степановић, сомборски историчар, служила је у то доба и дилижанса која је из Сомбора пут Темишвара кренула нешто раније, 1764. године, а први поштански сандуци на услузи 13.360 житеља тадашњег Сомбора нашли су се 1890.

Поред Берталана Волфа, засебну поштанску службу у Сомбору имали су Град-магистрат и Жупанија. Михајло Стојачић био је поштар града, лети је два пута недељно одлазио у Бају, зими једном. Нагодио се са жупанијом да њену пошту такође доноси из Баје и да је тамо уручује.

По Берталану Волфу названа је једна сомборска улица, и она се пружала јужније од Мале православне цркве (1989. године то је била Улица Ернеста Киша, раније Јеврејска). Не само по називу улице, него и према урбанистичком плану Сомбора из 1808. године, утврђено је да се пошта налазила наспрам Мале православне цркве, на углу касније Јеврејске улице, односно Ернеста Киша. Пошта је била у приземној кући са високим кровом (1989. године зграда је била под бибер-црепом). Пре рата у њој је становао и привређивао обућарски мајстор Радивој Туцаков.

О поштанској породици Волф нема посебних података. Приход су убирали од поштанских услуга, слободно с њим располагали, уз обавезу да се поверени послови савесно и на време обављају. Није познато с колико је људи располагао Берталан Волф крајем 18. и почетком 19. века, ни колико је пошта имала кола и коња, нити је познато какав је био промет писама, новца и пакета.

Требало је да прође више од осам деценија да се поштански саобраћај према Суботици, Сегедину и Будимпешти побољша. То се догодило 1874. године, а писма и новац су се овим правцима и даље преносили три пута недељно. Пошта се из Сомбора отпремала у подне, а писма се странкама уручивала сутрадан изјутра, после осам сати, чим се пошта отвори. Како је обим поштанског саобраћаја постајао већи, наметнуо се и проблем запошљавања већег броја људи, а требало је више кола и коња.

Дилижанса (брза кола), која су превозила у првом реду људе, полазила су из Сомбора за Темишвар сваког другог четвртка, наводи Степановић. Готово век пошто је прорадила пошта, почело је увођење телефона. Министарство пошта Аустроугарске је 1893. године одобрило план постављања градске телефонске мреже у Сомбору, и управо те године овде су зазвонили први телефони.

Података о поштанском животу у Сомбору до Другог светског рата било је савим мало. Није сачувана архивска грађа, па је тешко претпоставити шта се све чинило и постигло на унапређењу поштанског саобраћаја.

Када је о телефонима реч, веза са централом се успостављала индукторским путем (окретањем ручице) и преко ње се добијао тражени број. Први телефони су постављени у канцеларији великог бачко-бодрошког жупана, поджупана, сомборског градоначелника, полицијског капетана, као и у болници. Потом је телефонска веза уведена варошком баштовану, ватрогасцима, железничкој станици, војничкој касарни и другима. (Вечерње новости)

    Ко је на мрежи: 89 гостију и нема пријављених чланова