У СОМБОРСКОМ ПОРОДИЛИШТУ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ РОЂЕНО 965 БЕБА, ШТО ЈЕ НАЈМАЊЕ У ПОСЛЕДЊИХ ДЕСЕТ ГОДИНА

У сомборском породилишту прошле године рођено 965 беба, што је најмање у последњих десет година. Породице са двоје деце, у којима би се мајка и отац одлучили на још један корак напред, рођењем трећег детета могу да рачунају на значајну финансијску подршку државе и покрајине. Та подршка износи безмало пет хиљада евра. Да ли је то довољна стимулација родитељима у данашњим условима?

ТРЕЋЕ ДЕТЕ РЕДАК СЛУЧАЈ

Прецизних података нема, али по броју захтева прослеђених покрајинској администрацији, готово са сигурношћу се може тврдити да је на подручју града и свих 15 села прошле године свет угледало свега 76 беба трећег реда рођења.

Наша суграђанка Тања Поповић има двоје деце старости 11 и 7 година. Са 38 година још је у репродуктивном добу, али је, како сама каже, са рађањем завршила.

- Знам да се за треће дете добија додатак, али не бих се усудила да поново родим ни за какве паре. Једноставно, немам више времена. Двоје деце је довољно - каже Тања.

Родитељски додатак за треће дете, којим држава финансијски помаже породицама у одгоју и бризи о деци, за јануар 2018. године износи 278.037,81 динара и исплаћује се на 24 месечне рате. Поред тога, Покрајинска влада додељује новчану помоћ породици у којој се роди треће дете у износу од 12.000 динара месечно, на две године. Када се све срачуна, трећа принова породици доноси 556 хиљада динара, што према садашњем курсу износи око 4.800 евра.

Др Лазар Рачић, члан Градског већа за здравство и социјалну заштиту, истиче да је за пораст наталитета поред ових мера породицама потребно обезбедити и економску сигурност.

- Оно што друштво треба да уради, то је да млади људи виде своје егзистенцијално питање решено. Тада ће се лакше одлучити и на треће дете. Неке земље попут Словачке и Чешке су у транзицији углавном ишле на стимулацију рађања трећег детета, јер су процениле да су социјално најстабилније породице са двоје деце и да држава са веома мало стимуланса може да их охрабри. Потребна су нам радна места, али не са најнижом квалификацијом и минималцем, то не задржава људе овде. Треба да оснажимо онај слој са средњом стручном спремом који је некада пристојно живео. То је нешто за шта ова средина треба да се избори. Тада можемо да се надамо да ће ти људи да се одваже да рађају и друго и треће дете, јер сада имате највише породица са једним дететом. Поред тога, можемо да оснажимо младе људе да остану на селу – рекао је др Рачић и навео податак да је само у последњих годину дана петоро младих лекара напустило Сомбор и отишло да ради у Аустралију, Немачку или Норвешку.

СВЕ МАЊЕ ДЕЦЕ

Велики број Сомбораца остао је у шоку после објаве резултата последњег пописа становништва 2011. године и сазнања да је на територији града у једној деценији ишчезло око 11 хиљада становника. Тренд миграција младих је настављен, а број рођених у односу на број умрлих није се значајније мењао. Према подацима из матичне књиге рођених, у Сомбору је 2017. године свет угледало 965 беба, што је најмање у последњих десет година.

- Пре три године у нашем породилишту, које је референтно за Сомбор, Апатин, Оџаке и Кулу, рођено је 1.030 беба. Прошлу годину смо завршили са знатно мање порођаја. То јесте један драстичан пад, али свесни смо и да општина има 10 хиљада становника мање у односу на претходни попис. Ми не можемо да кажемо колико је од тога жена из Сомбора. Морамо да знамо да се један број наших суграђанки породи у Новом Саду, јер постоје одређене индикације због којих морају да буду на клиници на одржавању трудноће. Фактички, та деца се пријављују у Новом Саду, нека чак и у Суботици. Ми прошле године нисмо утрошили милион динара у нашем буџету намењених за вантелесну оплодњу. Ако се та средства не повлаче, као гинеколог предложићу да се тих милион динара усмери у организовање превентивних прегледа у оквиру борбе против рака грлића материце. Сваког дана у Србији оболе четири жене, а једна умре од те болести, која је врло једноставна и јефтина за детекцију. Дакле, спасити и оставити здраве жене у репродуктивном периоду, и то је један вид решавања проблема. Дајемо шансу женама које се на време излече да остану трудне и буду мајке – навео је др Лазар Рачић, који је и начелник Одељења за гинекологију и акушерство сомборске Опште болнице.

 Број рођених и умрлих на територији града Сомбора у последњих 10 година (извор: Матична служба Одељења за општу управу Градске управе у Сомбору и архива „Сомборских новина“)

Година

Број рођених

Број умрлих

2008.

1230

1982

2009.

1196

1769

2010.

1163

1891

2011.

1006

1823

2012.

1046

1850

2013.

1083

1867

2014.

1030

1833

2015.

1051

1444

2016.

995

1743

2017.

965

1706

 

ЉУДИ ИДУ ЗА БОЉИМ ЖИВОТОМ

Дугогодишњи омладински радник Срђан Влашкалић, извршни директор „Сомборског едукативног центра”, организације која се бави проблемима младих, срж узрока тренутне демографске слике види у ратним сукобима деведесетих, који су довели до разарања привреде и соц-хуманитарне катастрофе чије ћемо снажне негативне последице осећати још дуго.

- Држава је осиромашена, а то је довело да грађани деценијама живе на рубу егзистенције. У таквом окружењу млади су почели да одлазе у иностранство у потрази за бољим животним приликама, а то чине у великој мери и данас. Међу онима који остају, знатно је низак проценат оних који се због свеопште описаног стања одлучују на заснивање породице. Кад је реч о доприносу државе, охрабрује то што постоје подстицајне мере за унапређење демографске слике и што се крећемо у добром правцу у смислу спољне политике; ту мислим на развојни пут Србије у оквиру европских интеграција, али увек остаје утисак да може и боље. Потребно је убрзати реформу образовног система. Мислим да је то приоритет и мора и може много боље и брже, без обзира на слабе капацитете нашег друштва – сматра Срђан Влашкалић.

Према Влашкалићевим речима, у међувремену је потребно децу и младе кроз неформално образовање васпитавати у духу изградње и очувања мира и толеранције, те заједништва са својим суграђанима, и развијати им вештине које ће поспешити њихов лични и социјали развој и помоћи им да се лакше касније сналазе у животу и превазилазе изазове који их очекују у свету одраслих.

МЕРЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

У буџету града Сомбора већ неколико година постоје ставке које су у служби наталитета. За исплату родитељског додатка за прворођено дете у породици у 2018. години обезбеђено је 7 милиона динара. Тај једнократни додатак у износу од 20.000 динара у прошлој години примила је 331 мајка. Поклон за прву бебу рођену у календарској години је 100.000 динара. За финансијску помоћ незапосленим породиљама биће издвојено 10 милиона динара. Ову врсту помоћи у 2017. години примило је 119 породиља. Поред тога, милион динара опредељено је и за трећи покушај вантелесне оплодње. Постоји и низ других буџетских линија у функцији стварања бољих услова за развој породице, којима је обухваћен велики број корисника. У ову групу мера спадају регресирање трошкова ужине ученика, дневног боравка, регресирање превоза ученика и тако даље. (Н.Ж. Сомборске новине)

    Ко је на мрежи: 45 гостију и нема пријављених чланова