РИБОЛОВЦИ: ЗАКОН БЛАГ ПРЕМА РИБОКРАДИЦАМА!

Вишедеценијски проблем на Дунаву код Апатина је нелегални риболов и одлично уигране рибокрадице које не презају од рибочувара и Закона. Све учесталијим крађама у знатној мери се оштећује се рибљи фонд, а немерљиву штету трпи Управљач подручја и риболовци који воде рачуна о стању риболовних терена, али и сви они који се баве легалном продајом рибе.

Да ли је Закон благ према рибокрадицама, те да ли они који рибу краду то раде организовано или индувидуално, тешко је ући у траг оцењјују надлежни, јер се ситуација мења из месеца у месец, што потврђују бројни записници у које смо у Шумском газдинству "Сомбор" Војводинашуме имали на увид, али и фотографије спортских риболоваца, који током обиласка риболовних терена свакодневно наилазе на различит илегални алат рибокрадица.

Пронађене мреже и бројне удице за грабуљање рибе на Дунаву само су део алата који свакодневно користе рибокрадице.

Крађе на Дунаву су присутне током читаве године, а нарочито у ово доба када је мрест шарана, деверике и буцова, јер је крађу лакше обавити када је риба у плићаку и лако се хвата.

Према подацима надлежних, управљач вода "Војводинашуме" у ШГ "Сомбор", годишње пронађу око 10.000 метара илегално постављених мрежа.

- Више нам је успех да пронађемо само алат са којим се криволов чини, а било је и случајева да рибокрадице пронађемо на лицу места. Ако их не ухватимо, покупимо њихове мреже и ту се акција завршава, каже Велимир Чешљевић, самостални референт за рибарству у ШГ Сомбор "Војводинашуме".

И поред интензивне контроле надлежних органа, рибокрађа на водотоку Дунава код Апатина је вишедеценијски проблем. Само током ове седмице је у једној ноћи пронађено 24 мреже, чија је просечна дужина од 30 до 50 метара.

Спортски риболовци сматрају да је Закон благ према рибокрадицама који су све бројнији и истичу да учесталост мрежа на мрестилиштима указује на организоване групе, које су уигране у лоповски посао.

- Рибокрадице да немају тржиште и да немају где да протурају рибу на илегалан начин, то не би ни радили. Са друге стране, рибокрадице остварују енормну зараду, а нелегалну продају не контролишу редовно они који би то требали да раде или сиво тржиште не контролишу чешће, каже Милан Ћопић, из Апатина председник "УСР Буцов".

- Није резултат само пронаћи мреже рибокрадица, него пронаћи и починиоце. Сви алати којима се риба краде нису само мреже, већ су ту и много деструктивнија средства попут електро шокова за хватање рибе или риболов плином. Сва та средтсва су доступна и у данашње време свако може да оде у продавницу и купи такав алат, јер је у слободној продаји, што не би смело да буде тако или би морало да се контролише, каже Милош Елек, из Сомбора, члан "УСР Буцов".

Од почетка године Полицијска управа у Сомбору поднела је кривичне пријаве против двојице осумњичених за кривично дело незаконит риболов.

Проблем рибокрађе отвара питање контроле продаје, јер сва та риба ипак заврши на сивом тржишту. Спортски риболовци истичу да се крадена риба продаје на гајбама испред продавница или на пијацама по ниским ценама, али тај траг нико не може да открије нити се тиме жели ико дубље бавити. (РТВ)

    Ко је на мрежи: 79 гостију и нема пријављених чланова