СОМБОРКА ПЛАЋА ГОДИШЊИ ПОРЕЗ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА, ЈЕР СУ ЈОЈ ИСПЛАЋЕНЕ ЗАОСТАЛЕ ПЛАТЕ

 

Милици А. из Сомбора стигао је позив да плати годишњи порез на доходак грађана, јер су њене укупне уплате прешле 2,3 милиона динара, колики је и лимит за плаћање овог пореза, иако је то новац који је као одштету наплатила од послодавца, јер је пре седам месеци незаконито добила отказ.

- Поднела сам жалбу и судила се све ово време, а почетком године добила спор. Фирма је морала да ми исплати све заостале зараде с каматом, што јесте велики новац, и да ме врати на посао. Значи ја сам по логици порезника постала богаташица због заосталих зарада. Јер колико знам, овај порез плаћају само они са највећим зарадама. Објаснила сам им још да су то зараде у протеклих седам година, а не за 2017. годину и да је на све то већ плаћен порез, каже Милица за "Политику" и додаје да је седам година била без сталног посла и трпела штету од послодавца.

Како каже, у Пореској управи су јој објаснили да закон није на њеној страни и да порез мора да плати. Уколико то не уради, ићи ће јој камата сваки дан и дуг ће јој бити све већи.

- Објаснили су ми да имам разне одбитке на чланове породице и да би требало да платим око 200.000 динара кад се све одбије. Рекла сам им да ми не пада на памет и да ћу се жалити суду, наводи Милица.

Горан Радосављевић, проф. др са ФЕФА универзитета на предмету Јавне финасије, каже да је у овом случају закон заиста на страни порезника.

- Годишњи порез на доходак грађана се плаћа уколико је исплаћена зарада у току те календарске године већа од три просечне годишње бруто зараде исплаћене у тој години (што је више од 2,3 милиона динара годишње). Порез се плаћа по стопи од 10 одсто за разлику између дохотка који је остварен и троструке просечне зараде. Ако тај износ прелази шестоструку просечну зараду у Србији, плаћа се на разлику порез по стопи од 15 процената, објашњава саговорник Политике.

Обвезник годишњег пореза на доходак грађана је прималац зараде, а не послодавац. Тако стоји у закону и зараде се опорезују према тренутку исплате.

- Дакле, ако је овој жени, али и сваком другом пореском обвезнику све исплаћено у једној години, онда то улази у годишњи порез на доходак грађана, истиче проф. Радосављевић.

Члан 9, став 1. тачка 8 закона каже да је из опорезивог дохотка изузета накнада материјалне и нематеријалне штете, осим накнаде зараде или накнаде за изгубљену зараду. Одредбама члана 9. Закона о порезу на доходак грађана прописује седа накнаду изгубљене зараде (која је у конкретном случају исплаћена судским путем, исплаћује послодавац запосленом коме је незаконитом одлуком престао радни однос. И то у висини зараде коју би запослени остварио да је спорни период радио код тог послодавца и остваривао права из радног односа, што се опорезује порезом на доходак грађана на зараде, сагласно са свим члановима закона.

С друге стране, адвокат Ђорђе Поповић, каже да накнада штете не улази у основицу за опорезивање.

- Исплаћена зарада за претходну годину по судској пресуди представља накнаду штете за изгубљену добит и на то се порез не плаћа. То би било исто као да је неко после саобраћајне незгоде наплатио велико осигурање за претрпљену штету, а онда му дошли порезници да му наплате годишњи порез на доходак зато што је претрпео штету, наводи Поповић.

На питање кога послушати, а да се не направи још већа штета, Поповић одговара да је на пореском обвезнику да одлучи. Уколико је решио да се жали, обвезник не треба ништа да потписује у Пореској управи, а шансе да се ствар оспори на суду су велике. (Политика, 021rs)

    Ко је на мрежи: 75 гостију и нема пријављених чланова