ЗАКУП ЗЕМЉЕ ОКО СОМБОРА СВЕ СКУПЉИ

 

Закуп земље у атарима око Сомбора све је скупљи. Са 200 евра повећан је на 220 и 230 евра. Најскупље оранице коштају и више од тога, чак до 300 евра.

Стапарска земља међу најквалитнијим је ораницама у Војводини, али кошта. Ако се купује од 6.000 до 8.000 евра по катастарском јутру, а ако се узима у закуп треба издвојити и до 300 евра за годину дана.

- Цена закупа земље у Стапару тренутно је од 250 до 300 евра по јутру и наша зарада на тим њивама је мала. Ако буде добра година, максимално 100 евра по јутру је зарада која нам остаје. Ако је година лошија ми смо на нули. Земље нема пуно у стапартском атару, произвођача има доста, механизација је савремена и земља се брзо обрађује и то су разлози зашто је ратарима потребно све више земље, каже пољопривредник из Стапара, Александар Стајшић.

Пољопривредници кажу да је зарада по јутру све мања и онима који желе да напредују, треба све више земље.

- Ко остане на 10, 20 јутара тај дугорочно неће моћи да опстене, јер ће зарада по јутру бити све мања, па ће му се више исплатити да иде да ради за 300 евра, него да обрађује тих 10 или 20 јутара. Земље има колико има, нас заинтересованих има пуно, опремили смо се механизацијом да можемо да радимо пет стапарских атара, па је потражња за земљом све већа. То је разлог што расте цена закупа, каже Бојан Бојчетић, пољопривредник из Стапара.

- Пре 20 година јутро земље се могло купити за вагон кукуруза или пшенице, а сада треба четири, пет вагона. Паритети су се скроз изгубили. Некада је килограм пшенице требало дати за килограм НПК ђубрива. Данас је то два, три килограма. Зарада нам је све мања и мања и ми морамо радити све више и више, каже Радин.

Закуп не само да је повећан, већ се плаћа и унапред.

- Репари су ове године имали губитак у производњи. Ко треба да плати аренду тешко је. И када роди радимо за 100,150 евра колико остане по јутру. Али и то нам значи јер треба да платимо рате кредита од неколико хиљада евра, каже Радин.

- Пре 30 година аренда је била 20 метара кукуруза по јутру, а род је био 60 метара. Значи морао си да даш 30 посто рода, 25 до 30 посто рода одлазило је на улагања у производњу, а остало је била зарада. Сада је та зарада минимална, каже Стајшић.

Слична ситуација је и у другим местима у околини Сомбора. Земља се тражи, а цена закупа расте.

    Ко је на мрежи: 38 гостију и нема пријављених чланова