ДОЗВОЉЕНИ МИНУС У СРПСКИМ БАНКАМА НАЈСКУПЉИ У ЕВРОПИ!

 

Да је дуг рђав друг, јасно је кад се погледа табела с каматним стопама на дозвољени и недозвољени минус у нашим банкама. Драконске камате многе подсећају на зеленашке, јер ко уђе у минус и из њега не излази годину, на овај "луксуз" мора да плати банкарима скоро целу плату. Иако је динар последњих неколико година више него стабилан, десетинама наших банака не пада на памет да снизе камате на минус, који у просеку износи око 30 одсто годишње.

Када прерачунамо, на сваку хиљаду динара дозвољеног минуса банци годишње остављамо бар триста динара камате. А на сваку хиљаду недозвољеног минуса, банкари на нама са лакоћом зараде и по седам стотина динара! Управо толико, невероватних 72,6 одсто износи камата на недозвољени минус у Сосијете женерал банци. Када је реч о цени коришћења дозвољеног минуса, највиша је у Еуробанци - 36,36 одсто.

Није тајна да су камате на дозвољене минусе толике да су сасвим довољне за исплату зарада запосленима у банци, па чак и да зараде и да се буквално уопште не баве својим послом. У Србији укупно 4,9 милиона грађана има отворен бар један текући рачун у банци. Они су, према подацима Кредитног бироа, тренутно у дозвољеном минусу у износу од 46 милијарди динара, што је око 390 милиона евра. За то "задовољство" грађани банкама годишње, у просеку, плаћају чак 13,6 милијади динара на име камате, што је око 115 милиона евра!

Дозвољени минуси су најбржи облик позајмице, који може да добије сваки банкарски клијент са редовним примањима, било да је реч о плати или пензији. Одобрава се брзо, најчешће у висини месечног прилива на рачун, на рок од годину дана. Међутим, оно што је најлакше увек је најскупље - просечна годишња каматна стопа за коришћење прекорачења по текућем рачуну је чак 29,46 одсто, показују јануарски подаци Народне банке Србије. Поређења ради, просечна цена кеш кредита одобреног на 12 месеци зноси 8,71 одсто на годишњем нивоу.

Замишљен да се од њега "захвати" само мало средстава, како би се премостио јаз од једне до друге плате или пензије, дозвољени минус се претворио у једнократну позајмицу - ко у њега једном уђе, тешко из дуга излази, па се решења углавном проналазе у рефинансирајућим кредитима.

Док су банке у Србији протеклих година зарачунавале и по 40, 50 одсто на дозвољене минусе, статистика ЕЦБ је показала да су, у протеклих осам година, највише камате на минусе у еврозони забележене у јануару 2012. године - 8,43 одсто. У нашој земљи толико данас коштају најјефтинији кеш зајмови са роком отплате од максимум 12 месеци.

Додатни проблем настаје када се клијент задужи и преко дозвољеног минуса. То се - наводе банкари - најчешће дешава када касни уплата зараде, или када непланирано "прође" издати чек, или рата неког другог кредита. Тада се рачун "зацрвени", а камата скочи и на већ поменутих 72,6 одсто.

На крају, када се сабере колико банкари зараде, није ни чудо што са мало мотива раде са привредом. Зашто не смишљају програме за њу, јер - што би се замарали када се из џепа грађана најбоље приходује.

Према подацима Кредитног бироа при Удружењу банака Србије, тренутно су "у доцњи" 242.272 текућа рачуна. То су они с којих је утрошено више од износа дозвољеног минуса, па из "црвеног" не могу да изађу дуже од два месеца. Њихов дуг је достигао готово пет милијарди динара, што је око 40 милиона евра... (Вечерње новости)

    Ко је на мрежи: 35 гостију и нема пријављених чланова