ПОЗНАТИ СОМБОРСКИ ДОКТОРИ О КУЛТУРИ У НАШЕМ ГРАДУ

 

Познати Сомборци, Др Стојан Бербер и Др Рајко Игић су се у својим чланцима које је објавио лист "Политика", осврнули на актуелности у културном животу нашег града. Чланке "Политике" преносимо у целости:

Богат културни живот Сомбора

У предизборној кампањи за председника Србије, један од кандидата изрекао је у једном моменту (научен, ваљда, од својих локалних партијских колега) да је Сомбор град у ком умире култура. Против тога су се јавно побунили Сомборци (публициста Владимир Јерковић, пре свих), јер знају да то није тачно и да је то само једна од флоскула којом се опозиција повремено служи. Знају грађани да у Сомбору никад није бујао културни, па ни други живот (просветни, спортски, музички итд.), као што се дешава последњих година.

Да само поменемо дешавања овог пролећа, па би се видело да се не може ни стићи на све манифестације, како би ревносни грађанин хтео, као што је разбокорени Сомус (Сомборске музичке вечери), са угледним гостима из више метропола, изложба цртежа Пабла Пикаса у оквиру Културног центра „Лаза Костић”, активности Народног позоришта са представама домаћих и страних аутора, безбројне књижевне промоције Градске библиотеке „Карло Бијелицки”, издавање бројних књига разних професионалних и аматерских издавача, јавне трибине различитих организатора, до признања ствараоцима, којих није мало у овом граду. На Св. Ћирила и Методија (Дан словенске писмености), да поменемо, додељено је „Златно перо Раванграда” публицисти и новинару Николи Маширевићу, запаженом дугогодишњем хроничару сомборског живота и донедавном уреднику културне рубрике „Сомборских новина”, што му уручише Удружење грађана „Раванградско пролеће” и Културни центар „Лаза Костић”. А на дан када је давне 1909. године, трећег јуна, српски и европски песник Лаза Костић завршио своју чувену песму „Санта Марија дела салуте” и послао је Матици српској, да је штампа у његовој последњој књизи песама, у Сомбору је додељен „Венац Лазе Костића” новосадском песнику Јовану Зивлаку за допринос српској поезији, који га сврстава у најзначајније песнике овог поднебља у окосници 21. века; „Венац” су му уручили Градска библиотека „Карло Бијелицки” и Удружење грађана „Раванградско пролеће”. Ових дана промовисана је и књига посвећена великом српском писцу Добрици Ћосићу, у издању новосадског „Прометеја” и сомборске Библиотеке. Наравно, о поменутим и другим збивањима мало шта је речено у београдској штампи и у републичким информативним медијима (телевизији, пре свега), па има право Савез самосталних синдиката Крагујевца што је ставио примедбу на извештавање РТС-а, за који као да не постоје дешавања изван Београда, осим када је у питању црна хроника! (Др Стојан Бербер)

Позоришни маратон за одабрану публику

Назив овогодишњег позоришног маратона у Сомбору – „Коцка је бачена”, добро одсликава учеснике. Није овде реч о позоришним представама, већ о гледаоцима. У Сомбор ће 14. јуна, допутовати позоришни маратонци/екипе из разних градова Србије, али и из Босне и Херцеговине, Словеније и Црне Горе. Маратонце/публику чине само они који за једну карту гостујућих представа могу да плате 1.200 динара. Сигурно је да су трошкови за организацију тог исцрпљујућег подухвата већи од средстава која ће се прикупити продајом карата и донације ће покрити разлику.

Сомборско позориште има добру праксу да пензионери, за већину домаћих представа, добију 50 одсто попуста. Овде то, наравно, не важи, јер шта ће та стара генерација на једном маратону. Нека старци купују лекове и друга помагала неопходна старачком добу, а ако им ишта преостане, нека помажу  незапослене унуке. Шта ће маратон и арми­и незапослене омладине? Па они учествују у маратонском напору тражења посла у Сомбору и најширој околини, укључујући и повремене одла­ске на сезонске послове, или траже стални посао у иностран­ству. Сви знају да је сомборска привреда девастирана.

Да сам директор Позоришног маратона, не бих из ње избацио незапослену омладину, а ни старце који воле позориште. Задржао бих две-три гостујуће позори­шне екипе у граду још један дан, уз молбу да репризирају своје представе. То би била постмаратонска трка за оне који воле и којима треба позориште. Карте по 250 динара по представи би покриле додатне трошкове ноћења и исхране сваке задржане екипе. Можда ће следећих година нов организатор маратона имати у виду овај или сличан предлог. (Др Рајко Игић)

    Ко је на мрежи: 147 гостију и нема пријављених чланова