ИЗ НАШЕГ УГЛА: ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ДА НИКО НЕЋЕ ДА РАДИ ЗА 50 ХИЉАДА ДИНАРА?

Листајући „Сомборске новине” бар годину дана уназад, приметила сам да се из броја у број понављају исти огласи у рубрици „Посао”, у којима се наводи потреба за возачима у такси удружењима и продавачицама у пекарама. Можда ми ти огласи ни не би запали за око да у огласу не стоји обавештење да је плата од 30 до 50 хиљада динара. Зар је могуће да нико неће да ради за 50 хиљада динара, запитала сам се, а онда, сасвим случајно, сазнала да у пракси није све као у огласу. Прво сам разговарала са женом која је посао потражила у једној сомборској пекари. - Јавила сам се на оглас и рекли су ми да дођем на пробни рад. Радила сам месец дана, а када сам питала да ли ћу бити примљена, одговорили су ми: „Видећемо”. „Пробни рад” трајао је три месеца, а за та три месеца плаћено ми је свега 30.000 динара. Након тога су ми рекли да нисам задовољила критеријуме и да ће потражити новог радника - испричала је госпођа која није желела да се представи. Даље сам потражила раднике у такси удружењима, који такође имају различита искуства, а једно ми је посебно привукло пажњу. - Када сам дошао у удружење свашта ми је било обећано само да почнем да радим. Већ након неколико дана се испоставило да морам да радим дупле смене јер нема довољно возача. Радио сам тако месец дана и јесам зарадио око 30.000 динара, али мислим да је то мало јер малтене нисам имао слободан дан, односно имао сам само један. Врхунац је био када сам својим аутомобилом „кврцнуо” једно возило, јер моје возило није имало зимске гуме, а пут је био клизав. Тада ми је газда рекао да морам да му надокнадим штету на возилу, на шта сам пристао, а испоставило се да је та штета тешка скоро 300 евра, што је било више него нереално, јер штета није била већа од 50 евра. Одрадио сам „штету” и поздравио се с таксирањем - испричао је један несуђени таксиста. Нико не може са сигурношћу да тврди да су ове две приче истините, али је заиста дегутантно да пекаре, такси удружења, кинеске продавнице и слично,  не могу да пронађу адекватне раднике. Да ли је крива држава која дозвољава да „газде раде шта хоће и како хоће” или заиста не постоје добри радници у граду - не зна се. Једино што знам јесте то да ми је и даље чудно да нико неће да ради за 50.000 динара...

Ко је на мрежи: 56 гостију и нема пријављених чланова