ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СОМБОР: НЕМА ПОВЕЋАЊА БРОЈА ЗАРАЖЕНИХ ВИРУСОМ ХИВ-А
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СОМБОР: НЕМА ПОВЕЋАЊА БРОЈА ЗАРАЖЕНИХ ВИРУСОМ ХИВ-А

На друштвеним мрежама неколико недеља уназад појављује се непроверена и узнемирујућа информација о порасту броја заражених вирусом ХИВ-а у Сомбору. Из сомборског Завода за јавно здравље кажу да се број заражених вирусом ХИВ-а није значајно променио у односу на ранији период и да је први пријављени случај особе позитивне на ХИВ у Западнобачком региону забележен давне 1985. године. Први случај обољевања од АИДС-а у Западнобачком округу забележен је 1987. године код особе која је боловала од хемофилије, а од тада до данас на подручју округа регистровано је укупно 46 ХИВ позитивних особа.

  • У Заводу за јавно здравље Сомбор постоји Саветовалиште за полно и крвно преносиве болести, такозвано ДПСТ – добровољно, поверљиво саветовање и тестирање, где се особе у разговору са лекаром епидемиологом саветују и по потреби тестирају на ХИВ. Тестирање може бити анонимно, без упута лекара и бесплатно је. Наша микроболошка лабораторија поставља само сумњу на ХИВ позитивност и све ХИВ позитивне крви шаље у референтну лабораторију у Нови Сад. Ако се у референтној лабораторији у Новом Саду потврди наша сумња, онда је то дефинитивна дијагноза и ми пријаву позитивност на ХИВ, или чак обољења – већ развијене болести, добијамо накнадно након извесног времена у Заводу за јавно здравље Сомбор. Уколико се неко тестирао само у Новом Саду и позитиван је, а место боравка – пребивалиште му је на територији Западнобачког региона, Клиника за инфективне болести из Новог Сада нам шаље пријаву оболеле или позитивне особе. У Западнобачком региону у протекле скоро четири деценије од 46 ХИВ позитивних особа умрло је укупно 16. Од тог броја 11 особа је умрло од АИДС-а, а 5 особа од других болести. Од свих регистрованих ХИВ позитивних особа, 22 особе су из Сомбора. Уколико посматрамо по полу, од укупног броја ХИВ позитивних особа имамо 36 особа мушког пола и 10 особа женског пола – објаснила је др Гордана В. Цветић, специјалиста епидемиолог и начелница Центра за контролу и превенцију болести сомборског Завода за јавно здравље.

ШТА ЈЕ ХИВ?

Синдром стечене имунодефицијенције је терминални стадијум хроничне инфекције вирусом хумане имунодефицијенције – ХИВ и први пут је препознат 1981. године. Прво је регистрован код хомосексуалаца, па код наркомана, као и код прималаца крви пореклом од нетестираних давалаца и код хемофиличара. ХИВ/АИДС се у почетку везивао за ризичне групе, али се врло брзо, са порастом хетеросексуалног пута преноса, уводи термин ризично понашање.

  • ХИВ је ретро вирус. Идентификована су два типа која су серолошки и географски релативно различита, али имају сличне епидемиолошке карактеристике. Тип 1 је патогенији од типа 2, мање је вирулентан и инфекција спорије прогредира у АИДС. Резервоар заразе је заражен или оболео човек, а инфекција се преноси сексуалним контактом, контаминираним (зараженим) иглама и шприцевима, вертикално са мајке на дете (током трудноће и дојења) и путем крви која није контролисана. Ризик може постојати приликом употребе кориштене четкице за зубе или кориштеног апарата – жилета за бријање, јер је њиховом употребом могло доћи до повреде коже и слузнице, а тиме и до крварења. Постоји ризик заражавања приликом тетовирања, бушења ушију и слично, ако се том приликом не користе стерилни или дезинфиковани инструменти. Уколико је кожа неповређена, нема раница, убода, посекотина, рагада, опекотина… онда је она одлична заштита. Увођењем обавезног скрининга – проверавања добровољних давалаца крви на ХИВ антитела, готово је у потпуности елиминисан ризик од преношења ове инфекције путем контаминиране – заражене крви или крвних препрата – објаснила је др Цветић.

ИЗВОРИ И ИНКУБАЦИОНИ ПЕРИОД

Извори ХИВ-а осим крви могу бити и све телесне течности које имају видљиве примесе крви, ткива, семена течност, вагинални секрет, затим амнионска и цереброспинална течност. Према речина др Цветић, изложеност осталим телесним течностима у које спада мокраћа, зној, сузе, пљувачка и столица (фецес) не носе ризик за пренос осим ако у њима није присутна и видљива крв. Такође, нема епидемиолошких ни лабораторијских података о преносу ХИВ-а путем комараца, а уобичајени социјални контакт: руковање, пољубац у образ, усне, употреба заједничких предмета на послу – канцеларијски прибор, алат и сл. не носе ризик од преношења ХИВ инфекције. Употребом заједничке постељине, пешкира, купатила, кухиње, базена за пливање, такође се не може пренети ХИВ. Исто тако, особе које раде са храном не могу радећи свој посао да пренесу ХИВ инфекцију.

  • Перод инкубације је различит. Мада је време од инфекције до серолошке детекције антитела у крви заражене особе у принципу од једног до три месеца, најчешће до 6 недеља, време од инфекције до дијагнозе АИДС-а креће се од мање од годину дана до 15 и више година. Заражена особа 15 и више година не мора имати видљиве знаке болести, али може преносити вирус на друге. То значи да је особа ХИВ позитивна, али није оболела. Без ефикасне антиретровирусне терапије, половина заражених одрас-лих особа ће развити АИДС за 10 година од инфекције. Ако се на време или што пре открије да је особа ХИВ позитивна, онда се њена крв контролише и на време се крене са терапијом. На тај начин спречава се да се болест развије – рекла је др Гордана Цветић.

ЗАШТИТА И ЕДУКАЦИЈА

Сомборски Завод за јавно здравље сваке године уочи 1. децембра – Међународног дана борбе против сиде (АИДС-а), у свим средњим школама у граду организује едукативне трибине, јер је едукација младих веома значајна у превенцији болести. Најбоља и једина поуздана заштита од ХИВ-а је употреба исправног кондома у свим врстама сексуалних односа, поготово у контакту са непознатом особом. Осим тога, треба користити сопствени прибор за личну хигијену и бријач, и избегавати контакт са крви. За особе које убризгавају психоактивне супстанце, веома је важно коришћење увек свог и увек стерилног (за једнократну употребу) прибора за убризгавање дроге.

 

Оставите одговор

Close Menu