VOICE: ФИНАНСИЈСКИ ПОТРЕСИ У ШВАЈЦАРСКОЈ НАКОН КУПОВИНЕ ФАБРИКЕ АКУМУЛАТОРА СОМБОР
VOICE: ФИНАНСИЈСКИ ПОТРЕСИ У ШВАЈЦАРСКОЈ НАКОН КУПОВИНЕ ФАБРИКЕ АКУМУЛАТОРА СОМБОР

Циришка инвестициона компанија „Ruvercap“, преко које је швајцарска фирма Батагон Интернатионал купила Фабрику акумулатора у Сомбору, доживљава ових дана велике финансијке потресе због којих је угрожен и рад појединих банака и пензионих фондова у Швајцарској. Ово пише данас Војвођански истраживачко-аналитички центар (VOICE) из Новог Сада.

Швајцарски медији писали су протеклих месеци о сумњивим инвестицијама Руверцапа у земљама Западног Балкана, а као главни разлог за то наводе финансијске трансакције са компанијом Батагон у власништву Далибора Матића, који је у Швајцарској, према медијским наводима, био хапшен због сумње да је учествовао у прању новца, наводи VOICE.

Као што је VOICE раније писао, Матић је Фабрику акумулатора у Сомбору (ФАС) из стечаја купио крајем 2017. године за 7,35 милиона евра.

Међутим, швајцарски медији пишу да је Батагон уствари крајем 2017. купио Фабрику акумулатора посредством „Ruvercapa“.

„Трансакција је као залог укључивала кредитну линију плус фабрику. Али инвеститори сумњају да ли је Батагон искористио наведени износ од 63,7 милиона евра у целости за куповину“, пише швајцарски портал finews.ch

ФАС је продат из стечаја тек након шестог покушаја. Прва продајна цена износила је 3,6 милиона евра и осим представника бивших радника у Одбору поверилаца била је неприхватљива за остала четири члана одбора. Исти случај био је и при понуди Батагона од 4,5 односно 5,05 милиона евра. Вашингтонски ИФЦ (огранак Светске банке) прихватио је понуде од шест, а касније и седам милиона евра, али продаја ни тада није успела јер су преостала три члана одбора била против. Тек је цену од 7,35 милиона евра прихватио и представник Медиоланум инвеста па је 1. децембра 2019. озваничена продаја ФАС-а из стечаја.

Нови власник фабрике Далибор Матић ретко се појављивао током процеса продаје. Његов овлашћени заступник био је адвокат Дејан Симић, широј јавности познат по афери „Кофер“, случају из 2006, када је Симић, као тадашњи вицегувернер Народне банке Србије (НБС), оптужен да је од представника Дунав ТБИ групе тражио мито од два милиона евра да би тој компанији обезбедио дозволу НБС за обављање финансијског лизинга, наводи (VOICE). Медији су извештавали да је у аферу био умешан и тадашњи министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

Швајцарски портал insideparadeplatz.ch пише да би због лошег пословања Руверцап могао претрпети велике губитке, укључујући и швајцарске пензионе фондове, који сада губе много новца.

„Само у овом случају, говори се о губитку од 500 милиона швајцарских франака. То би могло бити и више“, рекао је за портал инсајдерски извор.

„И док је у Швајцарској финансијско клупко почело да се одмотава у Србији нема назнака за тако нешто. Штавише Фабрика акумулатора, како пишу овдашњи медији, радила је и током ванредног стања, али смањеним обимом, и на европско и руско тржиште извозила акумулаторе“, наводи (VOICE).

Додаје се да су потреси у Руверцапу довели и до оставке члана Савета банке Graubündner Kantonalbank (ГКБ) Томаса Хубера, који је истовремено био и у борду директора Батагона, а finews.ch га повезује и са куповином Павловић банке у Босни и Херцеговини.

Како су показала истраживања finews.ch, Батагон је био на правој куповној турнеји са швајцарским пензијским фондовима на Балкану. Почетком 2019. Павловић банка је објавила је да Батагон учествује у њеној докапитализацији и да ће у почетку купити око 20 одсто акција како би касније преузео контролу. Портал даље пише да су се средства из швајцарских пензионих фондова користили без њиховог знања за куповину банке чији су власник Слободан Павловић и три његова радника који су ухапшени 2016. због сумње на прање новца.

Батагон је у једном тренутку поседовао више од 20 одсто акција да би се због покрића губитка из 2018. свео на 18,5 одсто акција. Потом су средином 2019. највећи акционари са по 22 одсто акција постали новосадска грађевинска компанија Галенс инвест и предузеће Павгорд из Фоче. (Бета, Данас)