ЗАБРАЊЕНО СПАЉИВАЊЕ ЖЕТВЕНИХ ОСТАТАКА!
ЗАБРАЊЕНО СПАЉИВАЊЕ ЖЕТВЕНИХ ОСТАТАКА!
  • Категорија:Друштво

У Србији је покренута кампања „Не пали стрњику”, чији је циљ заустављања тог штетног и забрањеног начина уклањања жетвених остатака са њива, који је велики ризик по људе, имовину и наноси велике штете пољопривреди, животној средини и природи. Три министарства – заштите животне средине, пољопривреде, шумарства и водопривреде и унутрашњих послова, су уз подршку Глобалног фонда за животну средину и Програма Уједињених нација за развој – УНДП покренула кампању да се не пали стрњика јер је то, како подсећају, недозвољен и високо ризичан начин уклањања жетвених остатака са њива.

„У Србији је прошле године евидентирано скоро 19.000 пожара на отвореном. Највише је горело ниско растиње, страдале су и шуме, ливаде, воћњаци, житарице и виногради. Живот је изгубило 14 грађана, повређено их је било 40 и спасено троје”, наводи се у саопштењу Министарства заштите животне средине.

Паљењем стрњике наноси се штета у пољопривреди, јер висока температура убија корисне микроорганизме и смањује плодност земље, садржај хумуса и уништава азот који је потребно потом надокнадити ђубрењем. Загревањем земљишта при паљењу сламе изгори и до три тоне хумуса по хектару, а за стварање центиметра хумуса потребно је 100 година, док се паљењем неповратно изгуби, односно враћа у атмосферу, око шест килограма азота по тони сламе. Спаљивањем стрњике не смањује само квалитет земљишта, већ се пожар не-ретко прошири на околину уништавајући читаве екосистеме, угрожавајући ловну дивљач, дивље биљне и животињске врсте, девастирајући заштићена подручја. Загађење ваздуха и емитовање веће количине угљен диоксида који је у највећој мери узрочник ефекта стаклене баште утиче на климатске промене, због којих су све чешће екстремне временске непогоде, које неповољно утичу на пољопривредну делатност, наводи министарство.

Такође, трендови више просечне температуре ваздуха утичу и на већи ризик од пожара, који постају све деструктивнији. Министарство оцењује да је за престанак ове законом забрањене праксе која се квалификује као кривично дело и за који су предвиђене високе новчане казне, потребно је и јачање свести о њиховим штетним последицама.